ISRA I MI’RADŽ POSLANIKA, S.A.V.S. – hutba 1.
Braćo i sestre u islamu! Danas 22. redžeba 1429.h., što odgovara 25. julu 2008. godine, uz Allahovu, dž.š., pomoć govorim na temu «Isra i mi’radž Poslanika, s.a.v.s.». Za pomenutu temu sam se opredijelio iz razloga što smo mi braćo i sestre prije dva dana ušli u posljednju trećinu mjeseca redžeba, u kojoj se ummet sjeća ovog važnog događaja, koji se desio u «Amu-l-Huzn» (Godini žalosti), u kojoj su umrli Hatidža, r.a., vjerna supruga Poslanika, s.a.v.s., i Ebu Talib, amidža Poslanika, s.a.v.s.. Noć Isra’a i Mi’radža po Takvimu IZ-e u BiH ove godine inša-Allah pada u naredni utorak. Isra i Mi‘radž donose radosne vijesti za ummet, ali sa sobom nose i nove obaveze.
Allah, dž.š., u prvom ajetu Sure Al-Isra’, govoreći o Israu, kaže:
” سُبْحَانَ الَّذِى أَسْرَى بِعَبْدِهِ لَيْلاً مِنَ الْمَسْجِدِ الْحَرَامِ إِلَى الْمَسْجِدِ الأَقْصَا الَّذِى بَارَكْنَا حَوْلَهُ لِنُرِيَهُ مِنْ آيَاتِنَا إِنَّهُ هُوَ السَّمِيعُ الْبَصِيرُ” (سورة الإسراء: 1)
“Hvaljen neka je Onaj koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Mesdžidu-l-Harama u Mesdžidu-l-Aksa, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi.” (Suretu Al-Isra’,1)
Ovaj važni događaj, je kao što vidimo pomenut u Kur’anu i spada u jednu od mu’džiza, a Muhammed, s.a.v.s., o ovom događaju detaljno govori u mnogim hadisima.
Isra označava putovanje od Mesdžidu-l-Harama iz Meke, do Mesdžidu-l-Aksaa u Kudsu (koje iznosi udaljenost četrdeset dana i noći hoda), dok Mi’radž označava putovanje od Mesdžidu-l-Aksaa do najvišeg neba, odnosno “Sidretu-l-Muntehaa” (Konačne perde). Riječ “Lejlen” koja se spominje u prvom ajetu Sure Al-Isra označava dio noći, a ne cijelu noć što je još veća mu’džiza.
Mesdžidu-l-Aksa je opisan kao mjesto čija okolina je blagoslovljena, a taj blagoslov može da bude: vjerski i dunjalučki. Vjerski u smislu slanja poslanika, kao što su: Ibrahim, Ishak, Ja’kub, Davud, Sulejman, Zekerija, Jahja i Isa a.s.. Dunjalučki u vidu: mnogobrojnih rijeka, drveća, plodova i drugih kultura.
Mesdžidu-l-Aksa je prva kibla muslimana i ujedno je mjesto gdje je Poslanik, s.a.v.s., klanjao kao imam ostalim Allahovim poslanicima, dok je Burak bio vezan za halku Mesdžidu-l-Aksaa. Kada je Poslanik, s.a.v.s., izašao iz Mesdžidu-l-Aksaa, Džibril mu je ponudio čašu vina i čašu mlijeka, pa je on odabrao mlijeko, a onda je Džibril rekao: أَخَذْتَ الْفِطْرَةَ أَمَا إِنَّكَ لَوْ أَخَذْتَ الْخَمْرَ غَوَتْ أُمَّتُكَ”“ “Odabrao si “fitru” (ono što je prirodno), a da si odabrao vino, tvoj ummet bi zalutao.” (Buharija)
Govoreći o ovom događaju, Poslanik, s.a.v.s., u hadisu koji bilježi imam Buharija, kaže: عَنْ أَنَسٍ رَضِىَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِىَّ صَلىَّ اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “بَيْنَمَا أَنَا بِحِجْرٍ (أَوْ فِى رِوَايَةٍ أُخْرَى فىِ الْحَطِيمِ: مَا بَينَ النَّائِمِ وَ الْيَقَظَانِ) إِذْ أَتَا آتٍ فَشَقَّ مَا بَيْنَ هَذِهِ إِلَى هَذِهِ، فاَسْتَخْرَجَ قَلْبِى فَغَسَلَهُ ثُمَّ أُعِيدَ، ثُمَّ أُتِيتُ بِدَابَّةٍ دُنَ الْبَغْلِ وَ فَوْقَ الْحِمَارِ أَبْيَضٍ، يُقَالُ لَهُ الْبُرَاقُ، فَحُمِلْتُ عَلَيْهِ…” (بخاري)
Prenosi Enes, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada sam bio na prijelazu između jave i sna, došao mi je onaj koji je došao i rasporio mi grudi, izvadio mi je srce, oprao ga i ponovo vratio, potom je došla jahalica koja je bila manja od mazge a veća od magarca, koja je bila bijela i koju zovemo burak, pa sam uzjahao na nju…» (Buharija)
Kroz historiju su svi veliki ljudi bili izloženi mnogobrojnim teškim iskušenjima, a pogotovo Allahovi, dž.š., poslanici. Kada je u pitanju posljednji Allahov Poslanik Muhammed, s.a.v.s., i on je prošao kroz teška iskušenja, kao što su: tri godine tajnog pozivanja u islam, javno pozivanje (prvo rodbine i bližnjih, a potom i ostalih), progon muslimana u Abesiniju, tri godine potpune blokade, kada su muslimani umjesto vode pili jutarnju rosu, nakon toga dolazi “Amu-l-huzn” (“Godina žalosti”) u kojoj su mu preselila dva glavna ljudska oslonca: vjerna i časna supruga Hatidža r.a. i amidža Ebu Talib, događa se napad stanovnika Taifa, Ebu Leheb amidža Muhammeda, s.a.v.s., mu je sa svojom ženom lično činio razne spletke bacajući trnje i otpad na put kojim je Poslanik, s.a.v.s., išao, mušrici su ga imali namjeru ubiti nekoliko puta, na njegov vrat su bacali unutrinu zaklane ovce i sl.. Nakon dva sastanka na Akabi događa se Isra’ i Mi’radž, čitavim bićem: duhovno, tjelesno, misaono i voljno. Isra’ i Mi’radž se dešavaju, nekako na sredini perioda poslanstva, da bi po mišljenju neke uleme, ublažio svu bol, napore i teškoće koje su se dogodile u proteklom periodu, kao i dao novu snagu, kako Poslaniku, s.a.v.s., tako i njegovim ashabima i ummetu.
Poslanikov, s.a.v.s., Mi’radž je najveći mi’radž svih vjerovjesnika. Niko od ljudi nije bio bliži Allahu, dž.š., od njega i niko nije vidio ono što je on vidio. Vidio je džennet i džehennem, nagradu, kaznu i meleke. Poslanik, s.a.v.s., je vidio Džibrila u obliku u kojem je stvoren i to je bilo drugo njegovo gledanje u tom suretu (obliku).
Prenosi Enes, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Kada sam bio uzdignut (na Mi’radžu) i sa Džibrilom došao do najnižeg neba, Džibril reče čuvaru neba: “Otvori!” Upitao je: “Ko je to?” On odgovori: “Džibril.” Upita: “Ima li neko sa tobom?” Odogvorio je: “ Da, ima Muhammed, s.a.v.s.!” Upita: “Zar je pozvan?” Odgovori: “Da!” Otvori se nebo i ugledah čovjeka koji sjedi, a sa njegovu desnu i lijevu stranu je bila po jedna skupina ljudi. Kada bi pogledao na desnu stranu, nasmijao bi se, a kada bi pogledao na lijevu, zaplakao bi. Taj čovjek reče: “Dobro došao dobri Poslanik i sin dobrog čovjeka!” Upitao sam Džibrila: “Ko je ovo?” Reče: “Ovo je Adem, a skupine sa desnu i lijevu stranu su njegovi potomci; na desnoj strani su džennetlije, a na lijevoj džehenemlije, pa kada pogleda na desnu stranu nasmije se, a kada pogleda na lijevu zaplače!” Potom smo došli do drugog neba, pa je rečeno čuvaru isto što je rečeno i na prvom nebu, pa je otvorio. Na njemu sam susreo Jahju, sina Zekerijaa i Isaa sina Merjemina, na trećem nebu sam susreo Jusufa, na četvrtom Idrisa, na petom Haruna sina Imranova, na šestom Musaa sina Imranova i na sedmom nebu Ibrahima, a.s., koji je bio naslonjen na “Bejtu-l-Ma’mur” (“Sagrađenu kuću”), u koju je svaki dan ulazilo sedamdeset hiljada meleka i nije se ponovo vraćalo. Svi su mi oni (poslanici, koje sam vidio) nazvali selam i izrazili dobrodošlicu.” (Buharija)
Nakon ovog putovanja, Poslanik, s.a.v.s., se uzdigao do “Sidretu-l-Muntehaa” (“Konačne perde”), a potom se sasvim približio Allahu, dž.š., (”Koliko dva luka ili bliže”).
Allah, dž.š., o ovom događaju govori i u Suri En-Nedžm:“وَ لَقَدْ رَآهُ نَزْلَةً أُخْرَى” (13) “عِنْدَ سِدْرَةِ الْمُنْتَهَى” (14) “عِنْدَهَا جَنَّةُ الْمَأْوَى” (15) “إِذْ يَغْشَى السِّدْرَةَ مَا يَغْشَى” (16) “مَا زَاغَ الْبَصَرُ وَ مَا طَغَى” (17) “لَقَدْ رَأَى مِنْ آيَاتِ رَبِّهِ الْكُبْرَى” (18) (سورة النجم: 13-18)«On ga je i drugi put vidio,» (13) «kod Sidretu-l-Muntehaa,» (14) «kod kojeg je džennetsko prebivalište,» (15) «kad je Sidru pokrivalo ono što je pokrivalo –« (16) «pogled mu nije skrenuo, nije prekoračio,» (17) «vidio je velika znamenja svoga Gospodara.» (18) (Suretu En-Nedžm: 13-18)
Vidio je Muhammed, s.a.v.s., mnogo toga što se ne može opisati ljudskim jezikom, pa mu je Allah, dž.š., propisao klanjanje namaza, prvo pedeset, a potom pet namaza, svaki namaz kao deset namaza, kao što stoji u hadisima Muhammeda, s.a.v.s.. Do ove olakšice je došlo na savjet Musa, a.s., koji je kazao Poslaniku, s.a.v.s., da njegov ummet neće biti u stanju da klanja pedeset namaza, te da traži olakšicu, što mu Allah, dž.š., prihvata i strogo naređuje obavljanje pet namaza u danu i noći. Allahova, dž.š., volja je da namaz kao fard i jedan od stubova islama, bez kojeg nema musliman (mu’mina), bude objavljen baš na nebu, prilikom Mi’radža (u toj odabranoj noći), što namazu daje još veću dimenziju i važnost. Namaz je pitanje koje odvaja vjerovanje od nevjrovanja i islam od kufra. Poslanik, s.a.v.s., u hadisu kaže:“إِنَّ أَوَّلَ مَا يحُاَسَبُ بِهِ الْعَبْدُ الْمُسْلِمُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ الصَّلاَةُ الْمَكْتُوبَةً…” ”Prvo za što će čovjek, musliman biti pitan na Sudnjem danu je propisani namaz…”
Zato, braćo i sestre čuvajmo namaz i uljepšavajmo ga skrušenošću i predanošću i neka svaki naš namaz bude preporod naših duša i poticaj da budemo bolji muslimani, a time ćemo biti bliži našem Gospodaru i sigurni na obadva svijeta!
Neka sjećanje na Isra i Mi’radž bude povodom naše odluke da se čvršće prihvatimo islamskih propisa i pripremamo za Dan polaganja računa!!!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, učini nas od onih koji izvršavaju obavezu namaza i sve druge islamske obaveze, uputi naše porodice i naše potomke i učini ih istinskim pripadnicima ummeta, sačuvaj nas iskušenja koja nećemo moći podnijeti, budi nam milostiv na Sudnjem danu i uvedi nas u džennete u društvu sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima! Sarajevo: 22. redžeb 1429.h. Hutba: Džamija “Kralj Fahd” 25. juli 2008. g. Nezim Halilović Muderris
وَ السَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!