Evakuacija stanovništva enklave je trajala dva dana, a koordinirali su je – po Mladićevom nalogu – general VRS Zdravko Tolimir i pukovnik Armije BiH Avdo Palić, komandant Žepačke brigade. Uloga svjedoka, kako je opisao, bila je da tokom Tolimirovog boravka u centru Žepe bude na kontrolnom punktu Unprofora u Bokšanici kao “garant bezbjednosti srpskog generala”, kao neka vrsta taoca.
Ostanak Bošnjaka nije bio opcija
Na suđenju Zdravku Tolimiru nastavljeno svedočenje bivšeg predsednika Izvršnog odbora Žepe koji je u julu 1995. godine sa generalom Mladićem i njegovim pomoćnikom za bezbednost pregovarao o evakuaciji enklave pod nominalnom zaštitom UN
Evakuacija civilnog stanovništva Žepe započela je 25. jula 1995. godine, dan nakon što je Hamdija Torlak, tadašnji predsednik Izvršnog odbora i član Ratnog predsedništva opštine Žepa, o tome potpisao sporazum sa Ratkom Mladićem. U paragrafu 7 “Sporazuma o razoružanju”, kako je glasilo zvanično ime dokumenta, je navedeno da će stanovnicima Žepe biti pružena mogućnost da “u skladu sa Ženevskim konvencijama, slobodno izaberu mesto boravka”. Svedok je taj paragraf danas opisao kao “pokriće za ono što zapravo nije bilo u skladu sa Ženevskim konvencijama”, budući da, kako je još jednom istakao, “ostanak muslimanskog stanovništva u enklavi nije bila realna opcija”.
Evakuacija stanovništva enklave je trajala dva dana, a koordinirali su je – po Mladićevom nalogu – general VRS Zdravko Tolimir i pukovnik Armije BiH Avdo Palić, komandant Žepačke brigade. Uloga svedoka, kako je opisao, bila je da tokom Tolimirovog boravka u centru Žepe bude na kontrolnom punktu Unprofora u Bokšanici kao “garant bezbednosti srpskog generala”, kao neka vrsta taoca.
Na prikazanim video snimcima svedok je identifikovao lokaciju u Žepi odakle su autobusi sa ranjenicima, ženama, decom i starcima polazili prema Kladnju. Takođe je identifikovao pukovnika Avdu Palića, hodžu Mehmeda Hajrića koji je ujedno bio i predsednik Ratnog predsedništva, kao i Amira Imamovića, šefa civilne zaštite. General Tolimir se poslednjom proširenom optužnicom iz 2009. godine tereti i za smrt ove trojice uglednih građana Žepe koji nestali nakon pada enklave.
Avdu Palića svedok je poslednji put video 25. jula 1995. godine na kontrolnom punktu UN u Bokšanici. Čuo je da je Palić po povratku u Žepu zarobljen i od tada o njemu nije čuo ništa sve do “pre par godina”, kada su njegovi posmrtni ostaci pronađeni kod sela Vragolovi.
Na istoj lokaciji, otkriveni su i posmrtni ostaci Mehmeda Hajrića i Amira Imamovića, koji su zajedno sa svedokom zarobljeni 27. jula i zatočeni na poljoprivrednom dobru u Rogatici. Nekoliko sedmica su proveli zajedno u istoj prostoriji improvizovanog zatvora, a onda su Imamović i Hajrić odvedeni i od tada se o njima nije ništa znalo, sve dok im tela nisu pronađena kod Vragolova.
Na pitanje sudije Mindua zašto je on bio pošteđen, svedok je odgovarao na raspravi zatvorenoj za javnost. Jedino što se javno čulo bila je svedokova pretpostavka da su za njegovu poštedu zaslužni “neki video snimci”, čiji sadržaj i poreklo nije naveo.
Optuženi Tolimir će, kako se očekuje, sutra započeti unakrsno ispitivanje svedoka čije se ime, kako su se strane sporazumele, ne pominje javno u sudnici. Sem što ga je on sam u nekoliko navrata pomenuo, kako na video snimcima iz vremena pada Žepe tako i u sudnici.
Izvor: e-novine.com
http://www.e-novine.com/region/region-bosna/40151-Ostanak-Bonjaka-nije-bio-opcija.html