U toj istoj gimnaziji imali smo mi i domaćeg profesora, pa nam nekako bilo milo. Profesor Faid. Iako smo bili mladi, vidjeli smo mi da je našem profi u toj takvoj gimnaziji bilo teško. Predavao nam fiziku, a kasnije i tehničko obrazovanje.
Sa kućom, koju je sam gradio, bio preko puta električnog. Vrijedan bio. Kasnije napravio i sinu kafić. Voljeli smo ga. Ja naročito, jer se u kazivanju gradiva koristio narodnim govorom sa dosta lokalizama. Na Faidov način i ove priče pripovjedam.
Prepoznali ste to.
Njemu nije bilo lahko.
Nekako su se prije i brže u Rogi pronalazili oni profesori na daljinski. Dođu i snime situaciju. Ulete za sekretara partije u školi i eto ga. Za godinu dana i stan u centru, i auto, a pride ponajbolja cura za suprugu. Bilo je vakih stranjskih profa po fin broj.
Naivni sugrađani sve im stave na tanjir.Obilato su to koristili. Školu kasnije prema sebi prilagođavali. Tako su postajali i direktori, ne jedne, već nekoliko škola. Pošto je bio manjina, a domaći, našeg dobrog profu su uvijek nastojali gurnuti u stranu.
Naša bruka.
U svojoj ćaršiji on se ko biva stalno nešto trebao dokazivati.
Takvi smo.
Vodom, zrakom ili genom.
Nečim jesmo.
Jedno vrijeme to ga otjeralo u Krajinu.
Samo on i njegova porodica znaju težinu tog vakta.
Jedan od ovih daljinskih profa sa naočarima, na istu fintu isfoliro sarajlice. Snimio situaciju, posto haman hafiz i petkom pravac u kadrovsku džamiju. Ni manje ni više u prvi saf. Ostatak vam je poznat. Dobar poso odmah, dobar stan i isto za širu i dalju familiju.
Kažem ti, biće da nam zrak nije u redu. Možda smo i zbog ovakvih profa na daljinski vječiti muhadžeri.
Dobro se sjećam da smo u pola hefte imali profu Faida na rasporedu. Jedava smo čekali njegov čas.
Uđe nam u razred pravo sa „bauštele“.
Umoran. Govorancija bila o onom masonu Isaku Njutnu i njegovim zakonima u fizici.
Dosadno i profi i nama.
Formula do pola table.
Desetak minuta do kraja nam saopšti da neće biti ćasa tehničkog, ali da će nam ovo do kraja ko biva objasniti, šta smo trebali znati, a to je mlazni motor i kako radi.
Obrisa tablu i nacrta veliku elipsu i poče:
-Ja ću malo uprostiti. Ovo vam je ko neka limena šerpa. Uze kredu i nacrta još jednu elipsu, oko one i naprijed doda nekoliko strijelica.
-A ovo vam je – Tendžera, dobaci Edo.
Nasta smijeh.
Smije se i profa.
-Jes tendžera.
Na ovo se nakalemi bukadar nekih džidža, što metalnih, što električnih.
Ja kad se to pokrene. Kad zatandrče.
Smijeh….
-Radi na principu have i goriva.
Zakačite to na krila i u nebesa.
Eto što više tandrče, više vuče have i goriva i eto vas u Americi. To vam je mlazni motor.
Mi gledamo u profu zbunjeni, a on će:
-Ama bitno je da šerpa, tendžera i sve ovo tandrče.
Zazvoni, a profa ode, smijući se.
I danas se smijem kad sam u avionu.
Profa moj dobri, bio si u pravu. Tandrču.
Fala ti što nisi bio profesor na daljinski.
Čini mi se što manje takvih ljudi kao što si ti, sve manje Bosne, a i have. Kakva je god.
Sarajevo,25.maja 2011.godine
Aci Tagor 1414