Miris se sve vise i vise sirio i bio jaci.
Boze mili,pomislih, samo moja kuca nece zamirisati u ovoj mubarec veceri. Nema je ko napraviti,nema mame, nema Munire.
Suze se same otkidose a navalise sjecanja. Pricala mi je mama da je od 1939 godine godine pruzela od svoje svekrve a moje nene rahmet him dusi, pravljenje halve. A pravila se za svaku mubarec noc koja dodje u toj godini. Puno kasnije to ce od moje mame preuzeti moja Munira i eto sve do svog preseljenja tako i bi.
Munira bi uz ramazan svako drugo ili trece vece pravila halvu,govoreci,hajde Bogati da se malo zasladimo poslije iftara, iako je uz ramazan pripremala razne kolace. I eto nakon vise od sezdeset godina tradicije doceka mubarec dana u nasoj kuci uz halvu i bogatu trpezu, eto sad gotovo nema vise. Tako sjedim na terasi sav uplakan i u svojim mislima cuh Ediba kako govori, Hajde tetka, Bujrum, otkud ti sad.
Skocih sa one stolice da uletim u kupatilo da se umijem da nevidi suze moje. Kad ono moja dobra svastika Emina, cesto nam dodje da se nadje pri ruci kako ona kaze, ako sta zatreba.
Vala sam mahsuz dosla da vam malo napravim halve, eto da kuca zamirise, veli moja svastika. Ja malo napravila nama pa mogla sam malo i ponijeti al nescedoh, velim, vala odoh dole pa cu ja to zacas.
Moj Edib skoci odmah da iznosi sta treba tetki za halvu i u tihni cas i nasa kuca zamirisa halvom.
Mi uzesmo recept pa ce i u buduce InsAllah nasa kuca u mubarek dane mirisati halvom.
Ja molim Allaha dragog da na moju mamu i moju Muniru spusti svoju milost i da him pokaze put do Dzenneta i da ih obraduje lijpim Dzenetom. AMIN.
|
