Svi se slažu da je rad sa ljudima najteži. Bio li on šalterski činovnički, medicinski, policijski, kondukterski, revizorski, trgovački, ugostiteljski, humanitarni, socijalni ili vjerski.Ima nas svakakvih. A i do našeg durbina je , kroz koji gledamo ljude.
Možda i mi imamo kriv pogled. Tačno je da ima svašta. Kulturnih, a dosadnih. Bogatih,a puno oholih.
Siromašnih, a jako zabavnih. Pijanih, a pomalo i teških. Trijeznih, a bezrazložno namćorastih.
Svega ima u božijoj bašći.
Jedna od profesija koja se obavlja direktno „face to face“ je taksi služba.Nositi obilježje grada,a biti
bez ove službe je fula.Jesmo bili čaršija,a imali smo i svoje taksiste.Starije,srednje dobi i one mlađe.Redžo,Alija,
Halid,Sinan,Zihnija,Velezar,Mišo,Memo.Bilo je i onih „na divljaka“.Čorbica,Saxi i još po neki.
Taksi polazište su zvali,a i sad ga zovu štand.Naš najpoznatiji je bio kod bašte.Preko puta loto kioska.Tu bi se poredali i čekali svoje mušterije.Obično su to bili stanovnici iz okolnih mjesta.Kovanja,Kukavica,Osova,Vragolova,Borika,Pašić Kule, Kozića,Šatorovića,Mesića.A i putnici iz nužde.Jutarnju ljetnu kahvu bi pili ispred natkrivenog dijela,kojeg su zvali vagon.
Tog jutra se zametno razgovor između Redže,Belegije i Meme.Tema:mušterije varalice.Koje bi iskoristile
njihovu dobru volju,dobile turu,a ne platile.Memo prvi kao najmlađi krenu:
-Ama svoj ti je najgori.
Bio teferić na Ustiprači.Ja jedini na štandu.Kad, odnekud oni mlađi klapci od Vragolova pravo meni,da ih vozim na taj teferić. Biće kažu, sve kako treba.Hajde, velim sebi,svakako je podosadno.Odvezem.Ostanem i ja.I naravno vratim u Vragolove.Izađoše uz podsmijeh.
-Halo haklampuci!Platiti!Ne ide ovo na vodu.
Znate li vi na šta ovo ide?
-Znamo!-Ide na fišek! I odoše.
Tek nekad kasnije mi donijeli lovu.Al’ inflacija pojela ko buba krompir.
Osmjehnu se Redžaga, i na um mu pade njegova gratis vožnja.-I ja sam jednom bio na štandu sam.
Uslonio se uz tarabe,kad dođoše neki i pitaju za vožnju do devete stražare.Po govoru,zemljaci.Obradovah se,a
bogami i zeznuh.Kazah da mi je drago što eto vozim zemljake.
Dođemo na devetu i naručimo piće.Ona prostata muči i ja u WC.Vratim se, kad njih nema.Pitam onog Mušana:-Đe odoše ovi?-U zavičaj.Rekli su da i piće platiš.
Eto dadoh,kako vi ono kažete. –Donaciju. –E ,to.Em im davasmo za zemljotres.Još i turu uz besplatno piće.
Svojta nije šala.
-Ima li šta kod tebe Mišo? upita Redžo.-Imaju dvije situacije.Jednom me nasadili,a drugi put obrnuto.
-Popodne sam se našo jednog ponedeljka u expresu hotelskom.Sjeo i taman zapalio cigaru.Kad ti priđe onaj
što ima piskav glas ,Zukan iz Borovska.-Čiji je ono tristać?-Moj.-A hoćeš li me odvesti do kuće? Za pare,ne pitaj!
Pokaza na napuhani džep.Kontam,nešta prodo od hajvana i pun ko brod.Pristanem i odvezem pred kuću.Izađe.
Nema ga.Pojavi se nako djete i ja zagalamim:-Đe ode onaj piskavi? Nije platio! Kad se iz kuće začu:-Stara dajder
onu pušku sa zida!Ja brzo na rikverc i po gasu.Silazeći niz kovanjske okuke mislim da mi je istinu kazo.
„Za pare, ne pitaj“.Udarim rukom po volanu i lanem:-E j..em te Belegija glupa!Tek sam kasnije sazno da je Ićin
stari.Platio kad je dobio kredit za onaj „zeleni plan“.Ofrlje.
-Pa reko si da mu je džep bio nabreko.
-Jes.Suljo mi kasnije reko da je natrpo onog tariguza kad je išo prijatelju ruku pružiti.
-A obrnuto?
-Naslonio se na onaj rotirajući znak ispred štanda.Znate da se mogo vrtiti i vaditi iz onog betonskog postolja.
Čito sam novine.Onaj Luka se razmaho onom brezovom metlom.Praši li praši.Stade i ode po hljeb.Parkiro japaner kod znaka.Izvadim znak ,proturim kroz onu halku na njemu i učvrstim ga.Luka pravo direktoru,onom Markoviću.
Ispričo da smo japaner nabili na znak.Marković skonto.Evo još jednog za penziju.Bibikno.Upalio auto i u obilazak.
Mi smo znali da se Luka otišo žaliti.Vratili znak na svoje,a japaner gdje je i bio.Marković vidio da je sve kako treba.
Vrativši se u kancelariju,onako sa vrata je vrisno:-Napolje ćoro!-Kupi naočale!-Napolje! Luka se vratio onako
pokunjen i oblamiran.Kad je stigo,vidi sve kako je i ostavio.Trljajući oči naglas je komentariso:-Možda bih baš
trebo onom ljekaru za oči ili kakvom travaru.Eto i mi nismo bili cvjećke.
Postoji li štand u našoj Rogi? Nešto nisam siguran.
Pokojeg taksistu sam vidio.
A, da li je Roga zadržala obilježje čaršije?
Prosudite sami.
Terasa Merkatora iznad taksi štanda 12.jula 2011.godine
Aci Tagor 1414