Nikad nisam dokučio šta se to sa malim čaršijama događalo da svog apotekarski vaga, a stranca prima otvorena srca bez prethodnog zapitkivanja. Svi koji su došli u našu ćaršiju, a bilo ih je puno, dobro su prošli. Ma kakvi dobro. Odlično. Bilo je tu raznih fela i profesija.
Od doktora, agronoma, inženjera, profesora, sudija, tužilaca. Sa kesama došli, kamionima otišli. Roga im je uvijek bila prolazna stanica i još jedna stepenica u biografiji. Odmahivali glavom ili ne, ali to je tako.
A i mi bili talentovani, ali nekako uvijek čekali u svom kraju da uđemo u životnu utakmicu sa klupe.
Bili smo rezerva. E, među doktorima izraste domaći autohtoni kadar u vrhunskog specijalistu na dobru glasu.
Doktor Nihad.
Među rajom prozvasmo ga šifrovano“doktor za ono“iz zavisti i ljubomore.
Odmah nekako na početku bogate direktorske karijere, pojavi se pred dr.Nihadom problem više društvene nego seksualne prirode. Počela se i sirotinja rađati, a to za svaku kasu, makar to bila i opštinska, bio teret.
Ni danas nije bolje.
Priča se da je u okolini Osova ili Žepe, nisam siguran tačno gdje, živio bračni par sa 12-oro djece, a trinesto na pomolu. Dobi naš doktor zadaću da hitno vaspitno djeluje.
Prifati se dok posla i zakaza sastanak našem Kazanovi i njegovoj životnoj saputnici.
Došli oni.
Stigo i doktor.
Naredi sestrici:
-Zovni prvo nju.
Uđe sredovječna žena sa stomakom do zuba.
-Jesam li ti dao tablete još dok je deseto bilo na putu i ti opet ništa.
-Ama, rekla sam ti doktore da ja nikakve hapove ne uzimam, a i ono drugo neću.
-Ama ženo, pa vidiš gdje si stigla.
-Šta ću doktore kad sa mene ne silazi ko djete sa trešnje.
Vidi dok,slaba fajda.
Ćeška se po glavi i reče:
-Zovni onog gulanfera.
Uđe naš Kazanova sa kapom u ruci i skrušeno sjede pred doktora,a ovaj podviknu :
-Jesam li ti napomenuo da stavljaš kondom.
-Šta ti je to?
Poče se dok znojiti.
-Ama narodski rečeno kurton.Gumica,znaš šta je gumica.
-Znam .Koristio je u školi kad išo.
Vidi dok da ne ide,, pa okrenu.
-Znaš, kad ono radiš sa njom i kad si pri kraju, iskaći.
-Nisam željezničar, pa da iskačem.
-Ama budalo, vadi ga.
-A to! E moj dobri doktore. Kad mi se oči ukrste da vadim. Je li?
-Jeste, obradova se doktor.
-Ama ja da mogu sav bi se u nju uvuko.
-Marš napolje!
I ti i ona.
Vozeći se prema gradu poče se smijati i pomisli:
„E moj Mehmedalija Dizdare, kakav tvoj kameni spavač,kakav je ovaj moj seksualni.
Al’ kokin.“
Sarajevo,mjeseca maja 2011.godine
Aci
Tagor 1414