Preuzeto sa gorazdeonline
Miodrag Čvoro, večiti boem i bajker, obišao je pola planete, a sada ga je, kako kaže, sudbina zaustavila u Rogatici. Hleb zarađuje radeći poslove koje niko drugi ne sme, uglavnom na velikim visinama, a duh i misli mu i dalje lutaju svetom.
Nikad nije voleo kalupe, ni da mu neko diktira radno vreme i život. Kao mlad napustio je posao i dobru platu u goraždanskoj „Pobedi“ i krenuo u svet. Put ga je vodio od Jadrana, preko Švedske i cele Evrope i nema tog posla koji nije radio, priča Čvoro.
Kad ima on, imaju svi
– Osetio sam svu lepotu, ali i surovost života na svojoj koži. Teško mi je, ali se ne žalim i živim punim plućima – kaže Čvoro.
Posle obavljenog posla, pošto se garav izvuče iz nekog industrijskog dimnjaka, od skromne dnevnice uvek pomogne onima kojima je to potrebno. Ako se s mukom zarađenim dinarom zadesi u samoposluzi, nikome od sugrađana ne dozvoljava da izađe dok ih ne počasti, plativši njihove račune. Kada nema, ponosno nudi svoje usluge, kada ima – imaju svi oko njega.
Na taj način životu zahvaljuje Miodrag Čvoro, rogatički Spajdermen ili Robin Hud, ili i jedno i drugo?!
Danas, u odnosu na evropske metropole, u Rogatici mu je sužen izbor poslova, ali i dalje uspeva da ostane svoj i originalan.
– Uglavnom me zovu da intervenišem na velikim visinama – na teško pristupačnim mestima, visokom drveću ili nesigurnim konstrukcijama. Poslove obavljam za obične ljude, ali i preduzeća. Često imam dilemu kuda i kako se popeti, a posle nekog vremena, sasvim suprotnu – kuda i kako sići.
Izgleda da me iskustvo i neki moj unutrašnji glas prosto povedu i ja se penjem, penjem… U momentu kad pogledam dole i mene prođe jeza, ali šta je tu je. Tu sam gde jesam, predahnem, zapalim i nastavim da radim.
Radi kao odžačar, specijalista za čišćenje industrijskih dimnjaka, drvoseča na visinama od preko 30 metara, instalater, tesar, zidar, električar, a ponekad i statičar.
– Vrlo je teško proceniti gde visoko stablo treba da padne i na koji način, a da ne ošteti okolne zgrade, ne počupa silne kablove u vazduhu ili ne dao bog, ubije nekog. E to ti je, stari moj, spoj matematike, fizike, statike i astrologije. Sve to radim bez korpe, dizalice i tih folova.
Najgore mi je bilo kad sam čistio unutrašnjost dimnjaka drvne industrije u Rogatici. Morao sam se penjati na oko 50 metara visine, a penjalice stare i zarđale. Sve škripi ko u trileru. Nekoliko metara do vrha dimnjaka nije bilo merdevina, pa sam se za otvor dimnjaka morao hvatati mesarskim kukama. Kad sam se popeo, valjalo je ući unutra. Bog te, ko vulkan! Sve crno, na zidovima talog otrovne čađi. Smrdi na ugljen-monoksid.
Maznuo me strah. Mislio sam – il’ ću se ugušiti, il’ će me čađ zatrpati na dnu. Ali ja biram mesto i vreme umiranja! Izašao sam crn ko ugarak, ali je dimnjak očišćen – objašnjava Čvoro