Nedostaju mi ljudi naše čaršije!

Nedostaju mi ljudi iz naše čaršije, ljudi koji stradaše od svojih bivših komšija, od agresora koji ih nemilosrdno ubiše, samo zato što su se drugačije zvali, što su nosili drugačija imena… Nedostaju mi ljudi iz naše šeher Rogatice jer smo bili kao familija, poznavali se, družili se, posjećivali se, obilazili se.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nedostaju mi ljudi naše čaršije!

 

Nedostaju mi ljudi iz naše čaršije, ljudi koji stradaše od svojih bivših komšija, od agresora koji ih nemilosrdno ubiše, samo zato što su se drugačije zvali, što su nosili drugačija imena…

Nedostaju mi ljudi iz naše šeher Rogatice jer smo bili kao familija, poznavali se, družili se, posjećivali se, obilazili se.

Ne, nisam pretjerala, baš su mi kao dio familije, nedostaju mi svi ti ljudi, svi ti dobri, lijepi, nasmijani ljudi. Svi ti šarmeri, svi ti boemi, sva ta lijepa raja one nam lijepe čarsije..

Puno mi nedostaju, ali ih nosim duboko u mojoj duši. Oni su tu u mojim mislima. To su ljudi koji su činili našu čaršiju posebnom, jer grad čine ljudi, a oni ne da su bili ljudi oni su bili ljudine i još više od toga…

A mučki su ubijeni ti veliki ljudi, ljudeskare. Sjetimo se samo nekih od njih Behlulovic Bekir Tale, pa Soma, pa Čolić Sakib, pa Nasko, pa moj zet Mesud i njegov brat Elco Hadžohasanović, pa Denis Čohodar, pa Mujo Bešlija, pa Hasečić Ibrahim, pa onda Zoran Gavrić, pa Memica, pa Paja, pa Alagić Nezim, pa Maci, pa Nudo, pa Delija Meho, pa Zehrudin, pa Selim, pa Žilo, pa Muberis, pa Lutvo, pa Sadik, pa naš dobri Mačak, pa Nurija, pa Školjkaš, pa Pejdo, naš Šeha, i mnogi, mnogi drugi.

Oprostite mi što mnoge ne spomenuh, eto oni mi prvi padoše na pamet a bilo ih je još na stotine…

Zatim mnogi dobri ljudi koji nas zbog bolesti rano napustiše i oni mi nedostaju –  Jašarević Nijaz Cola, zatim Bjat, moj brat Ismir, pa Oca, pa Brankovic Ermedin moj rođak ali i školski drug, pa Kulić Amir, pa Alem, pa Braco, pa naš Besim, pa Fića, pa evo i Fajc i mnogi, mnogi drugi…

To su bili ljudi koji su imali veliko srce i veliku dušu, koji su volili našu čaršiju, koji su volili ljude…

Dali su pečat našoj čarsiji i tako će uvijek ostati, ostaće da se pamte i da se spominju!

Nek im je rahmet duši, a nama ostaju sjećanja na ove divne ljude, na ove velike ljude, ali i za sve velike ljude koji pogidoše od dušmanske ruke i za sve one velike ljude koji nas zbog bolesti napustiše rano..

 

EL FATIHA!