Znači, Bosna je 6. i 7. aprila 1992. godine priznata od Evropske zajednice i Sjedinjenih Američkih Država bez ikakvih entiteta, primljena je u Ujedinjene nacije 22. maja bez ikakvih entiteta. Pokušaj da se entiteti nametnu kao neke tvorevine koje su stvarale Bosnu i Hercegovinu jednostavno nema nikakvog značaja u međunarodnom pravu. Ono što bi politika Dodika morala znati jeste da isključivo Dejtonskim ugovorom RS može postojati u formi entiteta.
Sjednica i zaključci koje je donijela Narodna skupština RS-a potpuno su na liniji suprotstavljanja odredbi Ustavnog suda BiH i to odredbama tog suda u pogledu kojih je obaveza bila da se one izvršavaju, a ne da se o njima polemiše, a u smislu u kojem se govori jesu da su odredbe Ustavnog suda antiustavne, ističe akademik Suad Kurtćehajić, profesor na Fakultetu političkih nauka, dodajući da takav primjer ne postoji u svijetu.
KURTĆEHAJIĆ: KRAJNJE JE VRIJEME DA INZKO DODIKA I SVE DRUGE KOJI SU UZ NJEGA SUSPENDUJE IZ POLITIKE
Piše: Elma Odobašić
Međutim, radi se o sljedećoj stvari. Prvo, sve zemlje bivše Jugoslavije dobile su vlasništvo kao pravni subjekt i Bosna je kao subjekt prava dobila, ista ona koja je dobila i Srbija i Hrvatska. Međutim, manipulacijama je napravljena ta situacija kao da je to entitetsko vlasništvo, što nije. Znači, sve ono što su dobile druge zemlje bivše Jugoslavije, pripada i BiH, a BiH ima mogućnost poslije da određena prava korištenja ili druga prava na bazi svojih vlasničkih prava prepusti entitetima, kantonima ako želi, a ne mora. Tako da je u startu napravljena jedna situacija da je politika Milorada Dodika išla u tom pravcu da je ona htjela da praktično govori o entitetskom vlasništvu i u takvoj jednoj situaciji kada bi se to prihvatilo Bosna uopšte ne bi imala vlasništvo ni nad čim. Praktično bila bi jedna država koja bi bila prazna ljuštura. Tako da je skandalozno da Vučić podržava u tom pogledu reakciju Dodika, ali mora shvatiti da Bosna ne traži ništa ni manje ni više nego ono što je i Srbija dobila sukcesijom zemalja bivše Jugoslavije. Sva vlasnička prava, koja je dobila Srbija, traži i Bosna i Hercegovina. Kao što Srbija može dati određena prava korištenja i na prostor Vojvodine, tako i Bosna i Hercegovina može dati određena prava entitetima. Tako da je tu suština.
Dodik je, tvrdi Kurtćehajić, ovo iskoristio da počne snažnije afirmirati ideju o otcjepljenju RS-a. Ono što, kaže, mora biti potpuno jasno jeste da je RS nešto što nije priznato sve do parafiranja Dejtona 21. novembra 1995. godine i potpisivanja 14. decembra u Parizu, podsjeća Kurtćehajić.
Do tog momenta je, tvrdi, RS bila paratvorevina bez obzira na to što su, kaže, njeni predstavnici učestvovali u pregovorima.
Znači, Bosna je 6. i 7. aprila 1992. godine priznata od Evropske zajednice i Sjedinjenih Američkih Država bez ikakvih entiteta, primljena je u Ujedinjene nacije 22. maja bez ikakvih entiteta. Pokušaj da se entiteti nametnu kao neke tvorevine koje su stvarale Bosnu i Hercegovinu jednostavno nema nikakvog značaja u međunarodnom pravu. Ono što bi politika Dodika morala znati jeste da isključivo Dejtonskim ugovorom RS može postojati u formi entiteta. Ako se zbog bilo kojeg razloga, ja sam puno puta govorio da je učinjeni genocid osnov osporavanja RS, ali jednostavno pored toga i neizvršavanje Dejtonskog ugovora, brutalno ponašanje koje se sada dešava razlog je da se Dejtonski ugovor može vrlo brzo dovesti potpuno u pitanje.
Ako Dejtonski mirovni sporazum bude doveden u pitanje po međunarodnom pravu, jedino što se prihvata jeste prethodno stanje, a to je, tvrdi Kurtćehajić, ustavnost Republike Bosne i Hercegovine.
- Znači, ako dođe do osporavanja dejtonskog ustava kroz mehanizme koji se sada dešavaju u tom manjem entitetu, onda se jednostavno može afirmisati u potpunosti ideja ustava Bosne i Hercegovine i u tom pogledu tražiti pomoć međunarodne zajednice da bi se izbjegli sukobi i vraćanje na pređašnje stanje, koje međunarodno pravo jedino priznaje kao takvo.
Također, ono što Dodik mora znati jeste da ne može istovremeno reći da će odvojiti RS i da on ne želi nikakve sukobe. To je, kaže, naprosto nespojivo jer je sigurno da bošnjački narod, kao najbrojniji narod, a i pripadnici drugih naroda kojima je Bosna u srcu neće dozvoliti da njihova Bosna i Hercegovina kao jedina država nestane i u tom pogledu postoji pravo da se brani ta država i imat ćemo samo te dvije strane, dodaje.
- Imat ćemo stranu koja je praktično legalna i legitimna. To su svi oni koji žele da sačuvaju BiH i imat ćemo praktično iredentu, srpsku iredentu, koja pokušava da razbije BiH i da prisajedini praktično dijelove teritorije BiH zemlji u kojoj su Srbi većina, to je Srbija. I u tom pogledu ne može se izbjeći sukob. U tom sukobu ono što međunarodna zajednica sigurno, ako bude po pravu, stat će uz, ja bih rekao, organe onih koji su na strani očuvanja BiH i ja mislim da će takva politika Dodika doživjeti puni fijasko, ali je činjenica da nas mnoge može zaviti u crno takva vrsta politike i da je krajnje vrijeme da visoki predstavnik reaguje. Njegova zadnja izjava da će on, ako se pokrene referendum za otcjepljenje RS-a, biti nezakonit, a ako bude i prošao, da ga niko neće priznati’, potpuno je smiješna.
Krajnje je vrijeme da Inzko Dodika i sve druge koji su uz njega i koji su, prema riječima Kurtćehajića, kreatori ove politike, suspenduje iz politike i da im da do znanja da postoji jasna granica koja je neprihvatljiva.
- Znači, ja ne znam šta će Inzku biti granica. Da li treba da počne rat da bi onda rekao da se zakasnilo s reakcijom? A cijelo vrijeme dok ga upozoravamo, on se samo zabrinjava i izdaje beskorisna saopštenja. To smo već imali u Srebrenici kad su Mladićevi tenkovi došli nadomak Srebrenice. Međunarodna zajednica se pravdala da je intervencija u toj fazi zakasnila, a ništa nisu uradili da intervenišu par dana prije.