T R G O V A C
Širom Bosne gdje god dođeš možeš čuti narodnu “Sve su pite pitice, a burek je pitac“.
E, ako je to tako onda su u našoj Rogi svi trgovci, trgovci, a Rasim Kapo je akademija trgovine bio.
Osebujan lik. Uvijek u žiži događanja, a ko da nije. Svi su ga poznavali po cigari u uglu usta po velikoj ljubavi u mladosti prema motorima i naravno prema ženama. Voljele i one njega.
Trgovanje kod Miće kako smo ga zvali, je uvijek imalo montipajtovski karakter.
Sjećam se jedne prilike u kući se pokvario frižider, a materi dosadilo da se više brine o njemu pa reče:
– Idi bogati nabavi novi ako moreš. Ja sa ovim nemogu izmoći.
-Dorbo,rekoh i uputih se u trgovine u ćaršiji. Sve su imale svoja pravila kupovine, ko i danas, ali samo u jednoj su biva pravila:“ kako Mićo kaže“.
Naravno u tgovini kod našeg Rasima Kape. Prije ulaska u dućan svratih kod dežurnog električara Osmana-Ope da upitam o trenutnoj Mićinoj naravi, a Opa će ti: -Ma danas se nešto puno usporađo. Čitavo jutro šparta dućan – kafana. Stalno je kod Tufke.
Uđoh unutra. Na sred osrednjeg dućana stoji Kapo i priča sa nekim čovom iz okolice Rogatice. Nisam se uspio ni snaći, a ko da sam mu došo ko rješenje velikog problema, izusti:
-Reci Mićo.
Zbunih se i promucah: -Ma htio sam nešto oko frižidera.
-Eno ti tamo Ibre, pa vidi sa njim.
Znaš ga?
Klimnuh glavom i pomislih kako neću znati Hodžić Ibrahima iz Podhrida, Sajkinog starijeg brata, najkrupnijeg insana čini mi se na opštini.
Ulazeći Ibri na vrata čuh trgovca kako pita:
-Šta ti ono hoćeš Mićo?
-Veš mašinu.Odgovori ovaj ko iz topa.
Poćeša se Kapo iza uha i ode u kafanu. Onaj čojo za njim, a ja kod Hodže.
Kažem mu što sam došo, a on govori da ne hitim i da koju prelomimo. Pristadoh, a Ibro
krenu priču o poslu kad je vodio krečanu u Mesićima. Interesantna priča. Nakon desetak minuta klepnuše vrata i ulazi Kapo a onaj za njim. Žureći uđe u rezervni magacin. Zadrža se. A i onaj čojo stoji li stoji. Čeka ga.
Čim se vrati iz magacina upita:
-Šta ono hoćeš Mićo?
-Ama, veš mašinu.
-Dobro,dobro, i pravo u kafanu.
Onaj ope za njim. Hodža mi namignu i kaza:
-Sjedi, neka te.
Šta ću. Moram materi doći sa frižiderom. Nije prošlo puno vremena eto ti
trgovca sa cigarom, a onaj za njim.
Uđe kod Ibre: -Šta da radim sa ovim, proganja me ko kolera.
Mudri Hodža odgovori-Ne znam.
Vrati se Kapo nazad i upitau u prolazu:
-Šta ti ono hoćeš Mićo?
-Joj majko! Veš mašinu.
I ne čekajući odgovor ode u kafanu, a ovaj za njim. Brzo su se vratili.
Uđe Kapo kod nas i odmah se vrati i reče svojoj upornoj mušteriji:
-Nemam Mićo frižidera. Obećo sam onome što je kod Ibre.
-Ama Rasime, ja hoću veš mašinu.
Nemajući kud, umorno sa porazom u glasu kaza:
-Pa što nisi odmah reko, eto je zapakovana kod vrata.
Zovnu onaj još dvojicu, spodbiše mašinu, u gepek ubaciše i odoše brzinom vjetra.
Priđe naš trgovac Ibri i upita:
-Hodža, kako se zove onaj rumaš?
-Ne znam!A ti?
-Ni ja.
-A ja mislio da vi znate. Znaće mašina.
Otpuhnu i hladan ko špricer ode kod Teufika u kafanu naš dobri Mićo.
Sarajevo, maj 2011.godine
Aci Tagor 1414