OVAKO NEKAKO ILI SLIČNO
Suze kao parfem
Žepske devedesete su pune dogodovština za Ginisovu knjigu, za Nobelovu nagradu, za – ne ponovilo se nikad.
Obrijati se, a da ne frknu suze je bilo nemoguće. Nov žilet – bajka, a onim starim nikad nije istekao rok upotrebe. Po uputstvu starijih, žilet u staklenu čašu i tamo-amo. Od trenja žilet vruć. Možda je bio i oštriji prije oštrenja.
Gotovo ključalom vodom dugotrajno omekšavanje brade, a onda nesigurna ruka i tupi žilet – hirurški poduhvat bez anestezije. Frkću suze i krnjavo ogledalce treperi pred očima. Za dezinfekciju bi dobro došla koja kap rakije, ali je i ona odavno isparila, samo uspomene neće da ispare – uvijek svježe i kolutaju se iz decenije u deceniju.