Evo za pocetak jedna kratka prica o zbivanjima u Rogatici pocetkom Jula. Naime, 4-ti Juli je u bivsoj drzavi slavljen kao dan borca i povodom toga sirom zemlje bi se organizovale kojekakve manifestacije kultuno istorijskog sadrzaja. Jedna od takvih manifestacija je bio i Relly Sutjeska odrzavan u dolini nacionalnog parka Sutjeska, tacnije na Tjentitstu.
Tih dana Rogatica bi dobila potpuno novi imidz. Bila bi prosarana nasminkanim vozilima ambicioznih rogatickih vozaca amatera, mada je bilo i onih koji su svemu tome pridavali malo vise paznje i truda (a.r. Hasan Sehic Seha, a.r. Sadik Koro) tako da su ih ovi prvi mogli kopirati. Pored domacih, Rogaticom bi prolazile kolone vozila i motora iz sjevero istocne Bosne, Vojvodine i Srbije. Sve ovo i nije naislo na odobravanje Rogaticana pogotovu onih starijih, jer im je smetala ta danonocna buka i galama koja je pratila taj, nazovimo ga, cirkus.
Jedan od tih ambicioznih vozaca je bio i moj komsija Mustafa Ajanovic-Muma. Znala je carsija Mumu, jednog od onih nemirnih duhova koje ne drzi mjesto, prepun nekakvih, samo njemu sklonih, marifetluka ali isto tako covjek od rijeci, pravi jaran. Muma je vozio Fiata tristaca, zute, onako banana boje pa se odlucio okusati na Sutjesci. Prvo je Fiatu dat onaj poznati sportski izgled, lijepljenjem crnih traka na desnoj strani, duzinom cijelog vozila. Trake su isle od desnog fara, preko haube, krova, gepeka i spustale se niz zadnjicu do karambolke. Ovdje moram napopmenuti da su Muma i njegovi jarani Dzed, Teva i Sef bili starija generacija od mene, pa sam se ja kao klinac osjecao odvazno u njihovom drustvu. Onda je Fiatu dodano par (tacnije cetiri para) maglenki, tako da je izgledao zastrasujuce, kao neko mnogooko cudoviste. Ali Mumi ni to nije bilo dovoljno. Odlucio je da odsjece auspuh i zamjeni ga aupuhom starog Java motora. Iako komplikovan zahvat, Muma se nije smirio dok sve nije bilo sredjeno. Zavrsna faza je podrazumjevala poliranje auta i lijepljenje broja na prednja vrata s obadvije strane vozila.
Kao nagradu sto sam mu pomagao, Muma mi je obecao da ce me te noci odvesti do carsije. S nestrpljenjem sam cekao kada cemo krenuti, a kada je Muma upalio Fiata, zvuk koji je prizvodila masina mi je ubrzavao krvotok u venama. Dok smo se vozili prema Sehinom kaficu, buku motora je nadjacavala pjesma Miladina Sobica A zar nije stos zivotu razbit nos.
Behar 16.3.2008