● OVAKO NEKAKO ILI SLIČNO ●
(Pašan na lomači)
Pedeset godina sam ih znao. U mojim očima su odavno bila dva oronula insana. Život ih nije štedio – uzurpirati i iskrčiti Pogonj je crnčenje od zvijezde do zvijezde. Treba nejač nahraniti.
Papratna njiva je bila sve osim njive. Hiljade panjeva je trebalo iskopati, tone i tone kamenja prenijeti i napraviti zid oko nove njive. Morali su krompiri dobro roditi – decenijskim znojem zaliveni.
Pašanovo remek-djelo razbi u paramparčad samo jedna naredba – evakuacija. Opirao se, nije znao pravi odgovor. Nije mogao protiv sebe. Branio se beznačajnom istinom: “Lahko ću ja preko Bokšanice, ali sedamdeset mojih godina ostaje na milost i nemilost žepskim olujama.”
Svoj ponos i nabrzinu upakovane uspomene donese do Zenice. Dalje nije mogao ili nije htio.
SEID ZIMIĆ