HOTEL EVROPA I JA
Kada sam 1979.g. došao u 1. razred Gazi Husrev-begove medrese u Sarajevu, sve mi je u Šeheru bilo golemo i zanimljivo; što rekla moja rahmetli mâma “za bremedejt”!
Moj brat Ahmed mi je prije odlaska u Libiju prvih dana došao da me obiđe i dao mi para da imam, ali nisam ih htio trošiti, jer je rahmetli babo uvijek govorio “Sine, čuvaj dok imaš”! Dok sam s’ njim stajao pred Medresom naiđe Advan Ljevaković, maturant, učenik 5. razreda i kaže mu moj brat Ahmed: “Advane, ovo je moj buraz, pa ga pripazi!”
I nakon toga sam nekoliko puta sa Advanom, koji je uvijek držao nivo i umjesto da kao ostali učenici ide u okolne kafane: Jasmin, Behar i Tunel ili slastičarne: Specijal, Carigrad i Egipat išao u hotel Evropu, pa bi poveo i mene.
Tu sam prvi put vidio i pojeo tufahiju i ne znam je li mi slađi bio šlag ili file, a jabuka mi se učinila slađom od moje žepske Kolačuše ili Sanabije. Uz tufahiju je došla mala, sjajna viljuškica i nije bila ni nalik na jedinu viljušku koja je odnekud zalutala u naše kašike u Žepi. Da mi je pri ruci bio komad mâmina hljeba, naumak'o bi se safta od tufahije ili bi ga pokus'o da mi je tu bila kašika, ona vel'ka, žepska, ali ona mala kašičica mi je izgledala kao igračka i kao da je pravljena nizašta!
Na stolovima su bili bijeli čaršafi, a konobari su bili u bijelim košuljama i crnim prslucima i uvijek nasmijani i sve se to bezbeli dodatno naplaćivalo.
Prvi sam put u hotelu Evropa vidio da se kod ljudi sjaje “cipile”, ne znajući da i za “cipile”, a ne samo za ruke imaju kreme/maze, koje se “rašćeruju” četkama, spužvama i krpama, a kod nas u Žepi bi se opanci samo prali od kala i nikada nisu sijali.
Nakon nekoliko mjeseci po povratku iz Libije dođe mi brat Ahmed u Medresu i kaže: “Buraz, da odemo negdje na kolače. Đe bi ti?” A ja k'o iz topa: “Ja bi’ u hotel Evropu!”
On se grohotom nasmija, zagrli me i reče: “Aferim! Vidi ti njega! Samo što je doš'o u Saraj'vo, on bi u hotel Evropu! Ja sam i završio Medresu, a nisam ljudski smio gledati u hotel Evropu, jer je skupa, a i nisam imao para za nju!” Kažem mu: “Mene Advan vodi samo u hotel Evropu!” Kada je Advan završio Medresu i ja sam prestao ići u hotel Evropu, jer mi džeparac koji mi je davao rahmetli babo nije dozvoljavao taj luksuz. Za koju godinu će nam Advan postati zet. I tako mi osta uspomena na hotel Evropu!
Juče dok sam se autom po vijavici sa hanumom vozio prema Starom gradu, kako bi stigli na podne-namaz u Begovu džamiju i Promociju Tefsira prof.dr. hfz. Safveta Halilovića u Gazi Husrev-begovoj bibiloteci, kaže mi hanuma: “Najbolje da parkiraš u hotel Evropu!” I tako i bi. I parking je skuplji nego na drugim mjestima u Gradu, ali ipak je to hotel Evropa, a i meni valja držati “nivo prvačića” od prije 45 godina!