Po nacionalnoj strukturi naša opština i naš grad su ličili na druge gradove i opštine u BiH.Bili smo dio šarenog bosanskog etničkog ćilima. U njoj su živjeli Bošnjaci, Srbi, Hrvati, a nešto ranije i Jevreji, kao i drugi, koje su uvredljivo smjestili u ostale. Na ulazu i izlazu iz grada bile su dvije mahale sa srpskim stanovništvom. Svi narodi su imali pravo obilježavanja svojih praznika, a u Rogi glavna pravoslavna svetkovina je bila 19.avgusta preobraženije.
Tog dana centar svih događanja se odvijao u Donjem polju kod pravoslavne crkve. Vašar ko i svi drugi na bilo kom području. Masa svijeta željna igre, pjesme. Šatori okolo sa raznim izvođačima,od harmonike violine do gusala. Debeljuškaste cajke u minićima, violinisti slični Burdušu i guslari ko oni sa cetinjskih slika.
Roštilji, ražnjevi sa odojcima i janjetinom. Pivo u flašama i buradima sa raznim vrstama rakija. I naravno pjesme koje se mogu čuti samo tada,al po vazdan:
„Evo mene ime mi je Bobo
Svaku curu rado bih isprobo
Leno,Leno,Leno na tavanu seno
na tavanu slama,zašto spavaš sama
Evo mene ime mi je Žara
neka dođe koja ima para
Leno,Leno,Leno,na tavanu seno
na tavanu slama,zašto spavaš sama“.
I sve u tom ritmu i maniru. Grad je bio pun gostiju sa strane. Cijeli Istok je tada bio na vašaru. Ostali, koji bi bili u gradu odsjedali su na svojim uobičajenim kotama.
Tog oblačnog avgustovskog dana, zateko sam se kod Sajke u kafiću. Vani su bile barske stolice i naslonjač za piće i cigare, a i za meze ako je ko htio.
Elem, odnekud u kasni popodnevni sahat na vratima se pomoli naš dobri Nurćo. Malo kupio ”šejtana”, a tad je najinteresantniji. Naruči svima piće i ode napolje na barsku stolicu. Izvadi tabakeru sa namotanim škijama i poduži cigaraluk.
Nurćo je radio kao pravnik u „Standardu“. Jedno vrijeme je bio sekretar.
Kasnije došli mlađi sa strane.
Fino se nosio.
Imo brkove ko onaj Klerk Gebl, ali žute.
Likom mu blizak onaj glumac Bogdan Diklić. Haman su isti.
Živio je na babovini u Gračanici,u kući sličnoj onoj iz filma “Kod amidže Idriza.“
Nije uspio ni zapaliti cigaru ,a odnekud bahnuše Pajki i Minci.
Stariji od braće, Salihagić Munir, je imo i nadimak Ćeson. Igro lopte u „Mladosti“.Halfa, sa peticom na leđima. Radio ko stolar kod Muftića. Volio raju ,a žene nešto ne znam.
Mlađi Munib, Minci kako su ga znali, je pripado onima što šejtana na ledu potkivaju.
Intiligentan, al hašarijast.
Bio i u Zagrebu kod babe Muje.
Vratilo ga otud zbog dobrog ponašanja.
Minci kaže da je jednom na kolodvoru imo viška pive na stolu, pa nije znao šta će sa njom, pa ih proslijedio na
šoferšajbe parkiranih autobusa.Tako je zavolio čaj, kako je tepo pivi.
Kad je imo viška ovog prehrambenog proizvoda na ispomoć je pozivo malog Ćebu.
Nije volio obuću, iako je nosio japanke, papuče, opanke ,patike, čizme.
Kad mu i to dosadi hodo je bos ko Andrićev Ćorkan. U sred zime.
Mile je znao hodati u japankama. Sve moglo.
Al ćaj prvo, pa ostalo. Bio i osto gradski lero.
-Daj Mile jedan čaj meni i Pajkiju, reče Nurći.
-Biće, ako kažeš šta je ovo danas?
-Preobraženije.
Preobrazba papak gračanički. Danas se moraš preobraziti, ako hoćeš da ti je godina uredu.
-A hoćeš li se ti preobraziti Mujin propalitetu? upita Nurćo.
-Hoću odmah, ako zovneš dupli čaj.
-Daj nam dupli čaj da se preobrazimo, kaza Nurćo konobaru.
Ćumurali su tako njih trojica jedan sahatak, pa kad dosadiše jedan drugom počeše zaustavljati one nafrakane
cure sa stane i pitati: – Jesam li se preobrazio?
One odmahivale, čudile se i išle dalje.
Od Kapine radnje pojavi se jedna sredovječna posustalica u crvenom miniću sa crvenom tašnom preko ramena.
Nurći zaigra brk ko mačku na slaninu i namignu Minciju da se pripremi za akciju.
Polahko siđoše sa stolica i pred nju.
Nurćo ruku oko pasa, a Minci za kaiš od tašne, ko granična policija.
Prepadnutu gošću Nurćo upita:
-Jesmo li se preobrazili?
Ženska ustuknu korak, Nurću opali štiklom po cjevanici, a Minciju odalami šamar i nabra.
Smijeh se zaori ulicom.
Nurćo se ufati za nogu,
Minci trlja obraz,
a Pajki dobaci:
-Jeste, sad ste se preobrazili.
A sa razglasa je i dalje odjekivalo:
„Leno,Leno,Leno, na tavanu seno
na tavanu slama,zašto spavaš sama“.
Sarajevo, juni 2011.godine
Aci Tagor 1414
P.S. Minci je na onom boljem i pravednijem svijetu. Rahmet veliki.
Pajki je bio kod Pede.Čeka penziju.
Nurćo već šest godina je teška hasta. Gotovo nepokretan od siline moždanog udara. Svu brigu preuzela sestra Zehra.
Najčešće ga obilazi Faruk Halimagin. Fala mu. Ostali ???
