Nekada su zime bile prave zime. Stariji se sjećaju da se prije četrdesetak godina i bez televizije,radia ili novina,tačno znalo kada koje godišnje doba nastupa. Ko žiletom da odrežeš.Tako i na našem kraju. Oni koji su imali prilike muhabetiti sa dervišima, će vam reći da zemlja koja ima četiri godišnja doba je božiji dar. Kažu da su to dunjalučke dženetske bašće. I bili u pravu.
Zima na našem kraju je bila duga,sa puno snijega i za malu raju doba stalne kuletarice.Ovi danas se
bubaju tabletama,puše travu i svašta nešta,a mi smo se zimi drogirali kuletaricom.Svaka mahala je imala svoju plazu.Kuletalo se od Jeftinih kuća,Navijala,Živaljevine,pa niz Biljinovac,Holuč,Šuplju,Dvorsku,Krušćicu,Zakulu.
Da bi uživo ,moro si imati kuleta.Nije svako znao napraviti kuleta.Najbolja kuleta je pravio Halimaga iz Vrbanje.
Tihi čova.Umjetnik koji je od drveta pravio prava remek djela.Ako si imo Halimagina kuleta bio si frajer.Potkove
je najbolje pravio Coto.Po želji.Za snijeg ili za led.Neki su kuleta farbali.Ukrašavali halkama.Velika halka bila naprijed.Ona što se stavlja na ulazna drvena avlijska vrata.I kožice stavljali.Janječe ili zečije.Najbolja i najljepša kuleta sa osunčanog dijela Roge je imao Hari Sokolović.Ofarbana,brza,sa halkicama sa strane.Kožica uređena,a potkovi ko iz Solingena.Nisu plaho zaostajali ni drugi.Uređena i brza kuleta su imali i Meša,Juka i Senći. Oni su najspremniji izlazili na kuletaricu.Teta Ifeta ih opremala ko askere.Milina ih je bilo gledati u jednoj džimi. Mala raja koja nije imala kuleta,furala je na rodlama.Metalni proizvod sa drvenim podom.Najteže i
najbrže je imo Zijo-Košćo sa Mejdana.Imo Halimagina kuleta i rodle.Mala raja na rodle,a Košćo naprijed.
Džima pionira. Startalo se sa Biljinovca,pa preko Holuča do Avdine (Macanove)kuće i dalje.Bilo takmičenje džima.
Gračanićku raju predvodili Memo i Juka,holučku Šilja i Fajc,a tekijsku Džike.
Živjelo se u doba vanjskih ćesmi,sijela i ćetenija.Velika raja bi naredila nama maloj raji da poljevamo
stazu uveče kada je znalo biti i do -30.Kante i šerpe ,na ćesme i poljevaj.Sve je sutra bila ledena ploha.
Bob staza na otvorenom.Džima je bilo raznih.Od dvojice pa dalje.Što je bila vaća,bio je jači zveket halki.
Uveče si mogo čuti samo zveket halki ili glasan vrisak „Čamprijez“!!!To je brža džima šišnula sporiju.
Prvi koji je vozio džimu je obično bio najjači u raji.Cijelu stazu je moro voziti savijenih nogu i držati u rukama noge drugog iz džime.Zadnji je naizgled bio rahat,ali je zbog njega džima mogla izgubiti.Odmah bi ispo i teško je mogo naći drugu džimu.Kaletarica je bila po vazdan.A najveći merak su bile noćne.Kuletarica iz snova.
Svi su se kuletali.I staro i mlado.Generacijski u svemu je u Rogi bio red i u svakoj mahali isto.Velika
raja koja je upravljala „slobodnim aktivnostima“,srednja raja koja je to pripremala,a mala raja izvršavala.
Poštovao se stariji.Fer se živjelo.Mi mala raja smo imali dodatnih problema sa šoferom Jovanom.Vozilo njih nekoliko šticara:Košćin stari,Hajrga,Žara,Jovan.Ovi nas trpili, a Jovan ganjo da išiba.
Mi smo mu se rugali onom“-Eto Jovana,vozi vreću g…..!Ko djeca .Bezazleno,iz svog ćejfa.
Noćna kuletarica je imala draž što smo mi mali morali znati gdje je žensko sijelo.Stariji bi išli da ašikuju.
Znak da ima ašikluka je bila ćetenija.Ako smo mi pred vratima na starom hamer papiru našli ćetenije,značilo je da su cure raspoložene za ašikluk.Ko bi donio tu vijest starijoj raji ,dobio bi dozvolu da pojede onu ćeteniju.
Mogo je podijeliti sa drugom rajom.Adet je bilo dijeliti.Znaš, ko izda p…..
Za početak kuletarice moro se izabrati glasonoša,koji će galamiti:“Proradio Biljinovac“,“Proradio
Holuč“,“Proradila Šuplja“.Šilja je izabro Memu-Grgu.Grga je zamuckivo kad se uzbudi.Znao to Šilja,ali draža mu ćorotinja.Sve su se džime puštale po naredbi glavnog iz mahale i onda njegova ide zadnja.Tako u svakoj raji i
svakoj mahali.Šilja ubacio Grgu u sredinu sa zadaćom,kad profura pored Alagine kuće ,da glasno galami
„Proradio Holuč“!!!Zafuralo se naših desetak džima.Prošli Alaginu kuću i krenu Grga „Pppppp“.Pićimo pored Katica kuća ,Grga izgovori „roradio“ i krenu „Hooooo“,a tek kod Avdine (Macanove)kuće ,kad smo stali završi „oooluć“.
-E jebi ga Grga.Mogli smo do Mesića dok ti javiš raji da je Holuč propradio.,kaza Šilja.
A on ga odabro.Eto to smo ti bili mi.Šalili se na svoj račun.Nismo imali puno,ali imali smo sve.
Puno nam bilo srce ,a i duša.A danas.Eh ,danas!?
Internetsko doba.Virtualni dunjaluk.
Mi smo opet u prednosti.Moremo zaviriti u svoju seharu i naći svoje djetinjstvo u svom voljenom zavičaju.
Sve dok nam život ne uvali „Čamprijez“!
Zenica,07.06.2011.godine
Aci Tagor 1414
P.S. Pisano na dan kada smo dva puta dali čamprijez Albancima na Bilinom Polju.
Kuleta 