Ama, dunjalučki fenomen. E, u toj Bosni ima jedno mjesto, zovu ga Rogatica. A pored tog mjesta ima selo Kovanj. U tom selu za doba Kraljevine Jugoslavije je živio Zajko Cvrk. Bio siromašak, a i onako malo prehlađen od rođenja. Živio sa ženom blizu džamije i imo malu kućicu i frtalj okućnice. Stalno je probo doći do većeg imanja, ali mu vlasti nisu dale, a i hodža ga ružio, da to ne valja. Hodži se svetio, što bi prije njega u rani sabah okusio sa velike kruške pored džamije.
Cvrk
Sjedim na maloj štokrljici i polahko po terhanluku motam škiju da zapalim uz jutarnju kahvu. Pogled mi doseže do bosanskih brda, a tišinu kvari zvuk radio aparata. Onako udubljen u svoju svakodnevnicu slušam kako onaj sa radija pita narod:
Šta je Bosna za Vas?!
Javi se neki auslender iz one sada ujedinjene Njemačke i kaže: “Apsurdistan!”. Onaj drugi kaže: “Deveruša!”. Treći će ti opet da je to “dronjava ponjava”. Četvrti sarkastično izusti: “Čekaonica smrti”. Svako iz svog čoška mjerka ovu našu jednu i jedinu. Uskoči peti i veli: ”Rudnik zlata za političare i kriminalce”. Šesti će: ”Nagrada za neljude i nesoj, a patnja za dobre i poštene insane”.
– Au! Podvrisnuh.
Odbih dva-tri dima za smirenje.
Dumam.
Demokratski, nema šta. Svako je doživljeva na svoj način.
Meni je ko široko srce. Malo nahevereno na jednu stranu. Ponekad ga ofarbaju, pa mi opet liči na bolesno. Ko da je kroz njeg žešći infarkt protutnjo. A i jeste. Još prije dvadeset godina. Ta ti je srcolika zemlja čudo. Stalno je drmaju infarkti i ostane u životu. Ama, dunjalučki fenomen. E, u toj Bosni ima jedno mjesto, zovu ga Rogatica. A pored tog mjesta ima selo Kovanj. U tom selu za doba Kraljevine Jugoslavije je živio Zajko Cvrk. Bio siromašak, a i onako malo prehlađen od rođenja. Živio sa ženom blizu džamije i imo malu kućicu i frtalj okućnice. Stalno je probo doći do većeg imanja, ali mu vlasti nisu dale, a i hodža ga ružio, da to ne valja. Hodži se svetio, što bi prije njega u rani sabah okusio sa velike kruške pored džamije.
– E nećeš vala. Kad ti meni nedaš, nedam ni ja tebi efendijico!
I tako stalno. Oni ga haklampuci zadirkivali: “ Što se ne žališ kralju?!”
– I hoću. Da znate, uhljupi seoski!
Usta jedno jutro, obuće siromaško odijelo, stavi hranu u tkanicu, pritegnu opanke i pješice za Beograd, ne obazirući se na molbu trudne žene da je ne ostavlja samu. Malo zapregom, višepješice, onako uz priču, dobaci do glavnog grada. Kako je govorio kroz nos i malo zamuckivo, bio interesantan, a i smješan, pa ga narod gotivio. Pito za kralja i tako stigo do rezidencije. Pred ulazom bila garda.
– Kuda?
– Jel ja?
– Jeste ti. Kuda?
– Kod njegovog visočanstva.
– Imaš li najavljeno?
– Samo ti njemu reci da je došo Zajko Cvrk iz Kovanja kod Rogatice, na priču.
– Imaš li pismeni poziv?
– Izgubio sam ga. Kaži ti njemu, da je Zajko, zna on. Kralj je to.
Prenese gardista svom oficiru šta ga je snašlo na dežuranju.
– Đe je taj Bosanac?
– Eno ga sjedi i čeka.
– Uh, majku mu! Ako ga propustim belaj, a ako ga opet ne pustim, dupli belaj.
Zapali cigaru, okrenu broj šefa kabineta i objasni mu šta ga je strefilo. Nakon pola sahata, šef kabineta saopšti: “Dovedi ga kralju!”. Preznoji se oficir, zategnu uniformu i ode po iznenadnog gosta. Odvedoše Zajku kralju, na priču. Primi kralj Zajku i sasluša njegove jade. Vidje u njemu dobročudnog Bosanca. Izda naredbu da ga odvedu u garnizon i obuku u novu vojnu uniformu bez činova. Napisa blagajni odobrenje za isplatu novca za put i za fasungu, a šefu kabineta izdiktira pismenu Naredbu opštini Rogatica, da se Zajki dodijeli zemlja koju je zagradio i da ga ne ometaju u njenom obrađivanju.
Prenoći Zajko u hotelu i onako ko nov bi ispraćen u svoju Bosnu. Vratio se Zajko u svoj Kovanj, pobjedonosno, sav važan. Odnese pismenu naredbu lokalnim vlastima i posrami ih. Utrkivali se ko će prije da izvrši kraljevu volju. Ušuti se i hodža. Ponudi mu, da ponekad okuiše sabah sa munare. Ušutiše se i uhljupi, a žena ponosno nosa svoju trudnoću.
Zajko bi nov sve do porođaja. Proću se od žena da se Zajkinica porađa. Uletiše u sobu. Dovedoše i babicu. Zajku istjeraše u avliju.
Nakon sahatka izleti prva kona i podvrisnu:
– Dobio si dijete! A i drugo je na putu.
– Uh, majko moja!!!
Otrča Zajko po paliju i uleti onako zgranut u porođajnu sobu.
– Evo ga, i drugo mašala!
Zamahnu onom palijom, sav izbezumljen i zagalami: „Zatvaraj se, žalosna ti majka! Kud ćeš vamo sa njima tolikim? Ne rađaj više sirotinje! Zatvaraj se! Ni kralju nije lahko Zajku stalno primat i pisat naredbe!
Nejma više Kraljevine. Nejma ni Zajke.
Osta Bosna. I u Bosni Rogatica. I kod Rogatice Kovanj.
Bosna je ostala bez Republike.
Republiku su dobili i Rogatica i Kovanj.
Do kada? Hoće li biti novih infarkta?
Da li će srcolika zemlja izdržati? Ili će prepući?
Ko zna?
Možda Kisindžer?!
Marta mjeseca 2012. godine slušajući emisiju “Vox Populi”
Aci Tagor 1414