Danas su srca mu’mina zadovoljna, jer se sutra naveče inša-Allah uz Allahovu, subhanehu ve te’ala, pomoć završava ramazan, u kojem smo postili u ime našeg Gospodara, čvrsto Ga vjerujući i nadajući se samo Njegovoj nagradi. Zbog toga su ovo trenuci u kojima učimo dove i činimo istigfar (traženje oprosta) i nadamo se da će nam naš post biti primljen, a za ispravan post nema druge nagrade sem dženneta. Pa neka su sretni oni čije tevbe su primljene, neka se raduju oni koji se u ramazanu potpuno očistiše od grijeha, oni koji su pobijedili sebe, svoj nefs i proklete šejtane, oni koji su se postom uzdigli na više deredže imana i takvaluka (bogobojaznosti), a to su oni koji žude za džennetima čija su prostranstva kao nebesa i Zemlja!
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini – Medžlis IZ-e Sarajevo – džamija Kralj Fahd –
hutba: 25/2012 – 29. ramazan 1433.H. / 17. avgust 2012.g.
ISPRAĆAJ RAMAZANA
Braćo i sestre u islamu! Danas 29. ramazana 1433. god. po H., 17. avgusta 2012. godine, hutbu sam naslovio sa Ispraćaj ramazana.
Na kraju ovogodišnjeg ramazana, u posljednjoj ramazanskoj džumi srca postača su radosna zbog toga što su iskreni mu’mini uz Allahovu, subhanehu ve te’ala, pomoć gotovo ispostili još jedan ramazan i time učvrstili jedan od pet stubova islama i posvjedočili svoju iskrenost u vjeri! Neka se zato raduju vjernici, uvjereni da su im svi njihovi ibadeti u mubarek ramazanu primljeni, a grijesi oprošteni! Radujmo se i budimo zahvalni Allahu, dželle še’nuhu, na rodnoj kiši koju je sinoć Svojom milošću spustio da oživi obamrlu bosansku zemlju i napoji stoku i usjeve, a mi to zbog naših grijeha i nemara nismo zaslužili!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u ajetima 7. – 10. Sure Eš-Šems:
وَنَفْسٍ وَمَا سَوَّاهَا(7) فَأَلْهَمَهَا فُجُورَهَا وَتَقْوَاهَا(8) قَدْ أَفْلَحَ مَن زَكَّاهَا(9) وَقَدْ خَابَ مَن دَسَّاهَا(10)
…I duše i Onoga koji je stvori(7) pa joj put dobra i put zla shvatljivim učini,(8) uspjeće samo onaj ko je očisti,(9) a biće izgubljen onaj ko je na stranputicu odvodi!(10)
Zato neka se u ovim danima raduju oni koji su svoju dušu očistili, a neka tuguju i neka učine iskrenu tevbu (pokajanje) oni koji su svoju dušu odveli na stranputicu i time je zaprljali!
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Ahmed, da je ummet počašćen u ramazanu sa pet stvari sa kojima nije počašćen bilo koji drugi ummet, a kao peta odlika se navodi:
“…وَ يُغْفَرُ لَهُمْ فِى آخِرِ لَيْلَةٍ.” قِيلَ: “يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَهِىَ لَيْلَةُ الْقَدْرِ؟” قَالَ: “لاَ، وَ لَكِنَّ الْعَامِلَ إِنَّمَا يُوَفِّى أَجْرَهُ إِذَا قَضَى عَمَلَهُ” (أحمد)
„…Opraštaju im se grijesi zadnju noć!» Neko reče: «Je li to Noć Kadra?» Reče: «Ne, jer radnik prima punu nagradu tek onda kada u potpunosti završi posao!» (Ahmed)
Danas su srca mu’mina zadovoljna, jer se sutra naveče inša-Allah uz Allahovu, subhanehu ve te’ala, pomoć završava ramazan, u kojem smo postili u ime našeg Gospodara, čvrsto Ga vjerujući i nadajući se samo Njegovoj nagradi. Zbog toga su ovo trenuci u kojima učimo dove i činimo istigfar (traženje oprosta) i nadamo se da će nam naš post biti primljen, a za ispravan post nema druge nagrade sem dženneta. Pa neka su sretni oni čije tevbe su primljene, neka se raduju oni koji se u ramazanu potpuno očistiše od grijeha, oni koji su pobijedili sebe, svoj nefs i proklete šejtane, oni koji su se postom uzdigli na više deredže imana i takvaluka (bogobojaznosti), a to su oni koji žude za džennetima čija su prostranstva kao nebesa i Zemlja!
Braćo i sestre, ako ispraćamo ramazan, sa njim ne ispraćamo pokornost Allahu, subhanehu ve te’ala, bogobojaznost i ustrajnost; naprotiv odlaskom ramazana mi jačamo našu vezu sa Allahom, dželle še’nuhu i potvrđujemo da ćemo biti još bolji i snažniji u svome dinu. Oni koji nakon ramazana zaborave na namaz, Kur’an i džemat, oni pokazuju svoju slabost i površnost u vjerovanju, potvrđuju da nisu položili ramazanski ispit i da ne pripadaju mu’minima za koje Kur’an kaže u 162. i 163. ajetu Sure Al-An’am:
قُلْ إِنَّ صَلاتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَايَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ(162) لاَ شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أُمِرْتُ وَأَنَاْ أَوَّلُ الْمُسْلِمِي(163)
Reci: “Namz moj i obredi moji i život moj i smrt moja doista su posvećeni samo Allahu, Gospodaru svjetova,(162) Koji nema druga; to mi je narađeno i ja sam prvi musliman.”
Ustrajnost u pogledu ibadeta je opskrba dobrih ljudi, nada onih koji čine dobra djela i to je put pobožnih, jer pokornost Allahu, dželle še’nuhu, nema vremenskih ograničenja. Ramazan je braćo i sestre škola u kojoj se učimo strpljivosti, darežljivosti i ustrajnosti, a odvikavamo se od pohlepe, škrtosti i lijenosti.
Vjernik ne smije posustati u ibadetima sve do smrti, baš kao što Allah, subhanehu ve te’ala, kaže Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem u 99. ajetu Sure El-Hidžr:
وَاعْبُدْ رَبَّكَ حَتَّى يَأْتِيَكَ الْيَقِينُ
I sve dok si živ, Gospodaru svome robuj!
Imam Hakim bilježi hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “أُحْضُرُوا الْمِنْبَرَ”، فَحَضَرْنَا، فَلَمَّا ارْتَقَى دَرَجَةً قَالَ: “آمِينَ”، فَلَمَّا ارْتَقَى الدَّرَجَةَ الثَّانِيَةَ، قَالَ” آمِينَ”، فَلَمَّا ارْتَقَى الدَّرَجَةَ الثَّالِثَةَ قَالَ “آمِينَ”، فَلَمَّا نَزَلَ قُلْنَا: “يَا رَسُولَ اللَّهِ، لَقَدْ سَمِعْنَا مِنْكَ الْيَوْمَ شَيْئًا مَا كُنَّا نَسْمَعُهُ؟” قَالَ: “إِنَّ جِبْرِيلَ عَرَضَ لِي فَقَالَ: “بَعُدَ مَنْ أَدْرَكَ رَمَضَانَ فَلَمْ يُغْفَرْ لَهُ.” قُلْتُ: آمِينَ، فَلَمَّا رَقِيتُ الثَّانِيَةَ قَالَ: “بَعُدَ مَنْ ذُكِرْتُ عِنْدَهُ فَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْكَ فَقُلْتُ: آمِينَ، فَلَمَّا رَقِيْتُ الثَّالِثَةَ قَالَ: “بَعُدَ مَنْ أَدْرَكَ أَبَوَيْهِ الْكِبَرُ عِنْدَهُ أَوْ أَحَدَهُمَا فَلَمْ يُدْخِلَاهُ الْجَنَّةَ.” قُلْتُ: آمِينَ” (حاكم)
Prenosi Ka’b ibn Udžre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Priđite minberu!“, pa smo prišli. Kada se popeo na prvu stepenicu, kazao je „Amin!“, potom se popeo na drugu stepenicu i rekao „Amin“ i kada se popeo na treću stepenicu rekao je „Amin“. Kada je sišao sa minbera, rekosmo: „Allahov Poslaniče, od tebe smo danas čuli nešto što nismo čuli ranije?“ Reče: „Došao mi je Džibril i rekao. „Neka je daleko onaj ko dočeka ramazan, a ne bude mu oprošteno!“ Pa sam rekao: „Amin.“ Kada sam se popeo na drugu stepenicu, rekao je: „Neka je daleko onaj u čijem prisustvu se spomeneš, a ne donese na tebe salavat!“ Pa sam rekao: „Amin.“ Kada sam se popeo na treću stepenicu, reče: „Neka je daleko onaj kod koga starost dožive roditelji ili jedan od njih, a ne uvedu ga u džennet!“ Rekoh: „Amin!“ (Hakim)
Braćo i sestre, uistinu su nesretni oni koji su u ramazanu bili nemarni, koji su bez opravdanog razloga mrsili, a posebno oni koji su to činili javno, oni koji su neredovno klanjali, oni koji su umjesto učenja Kur’ana ili njegova slušanja učili i slušali ono što je Gospodar zabranio, oni koji su umjesto bereketa sehura i iftara u svojim kućama imali uobičajena tri obroka, oni koji su umjesto u namazu, zikru i i’tikafu u džamijama, ramazanske noći provodili u kafanama i diskotekama, oni koji su se zaboravili ko su i zašto su na ovoj Zemlji, oni koji svojim ponašanjem izazivaju Allahovu srdžbu!!!
Dokaz da je neki ibadet primljen je da se nakon njega nastavi sa činjenjem dobrih djela, a dokaz da ibadeti nisu kabul je da se nakon toga čovjek vrati griješenju. Vjernik se trudi da stalno čini dobro, a kada ga prokleti šejtan ili nefs prevare, pa učini loše djelo, onda on to loše djelo poprati dobrim djelom, pa to loše djelo biva izbrisano, kao što stoji u dijelu 114. ajeta Sure Hud:
…إِنَّ ٱلْحَسَنَـاتِ يُذْهِبْنَ ٱلسَّـيّئَـٰتِ ذٰلِكَ ذِكْرَىٰ لِلذَّاكِرِينَ
…Dobra djela zaista poništavaju hrđava. To je pouka za one koji pouku prihvataju.
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, savjetuje Ebu Zerra, radijallahu anhu, riječima:
عَنْ أَبِي ذَرِّ الْغِفَارِيِّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “اتَّقِ اللهَ حَيْثُمَا كُنْتَ وَأَتْبِعِ السَّيِّئَةَ الْحَسَنَةَ تَمْحُهَا، وَخَالِقِ النَّاسَ بِخُلُقٍ حَسَنٍ” (أحمد)
Prenosi Ebu Zerr El-Gifari, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Boj se Allaha, gdje god bio, nakon lošeg djela učini dobro djelo, pa ćeš ga izbrisati i lijepo ophodi sa ljudima!“ (Ahmed)
Danas je braćo i sestre Svjetski Dan Kudsa, pa se u ovom mubarek danu sjetimo iskrenim dovama naše braće i sestara u okupiranoj Palestini, a Palestina je vakuf ashaba, te najbolje generacije muslimana!
Braćo i sestre, molimo Allaha, dželle še’nuhu, da nas učini od onih kojima će u džennetu biti rečeno:
كُلُواْ وَٱشْرَبُواْ هَنِيئَاً بِمَا أَسْلَفْتُمْ فِى ٱلأَيَّامِ ٱلْخَالِيَةِ
“Jedite i pijte radosni, za ono što ste u danima minulim zaradili!” (Suretu El-Hakka: 24)
Braćo i sestre, neka vam je mubarek ostatak ramazana, neka su vam sretni dani Bajrama i da ih inša-Allah još puno dočekamo u još jačem imanu, miru, sreći i blagostanju ummeta!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama, da pomogne svoj našoj ugroženoj i obespravljenoj braći i sestrama, a posebno onima u: Palestini, Siriji i Burmi, da od nas primi: namaze, post, učenje Kur’ana, zekat, sadekatu-l-fitr, dove i sva dobra djela koja učinismo u mubarek ramazanu, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećani džennete, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!