„To je bilo gore na granici Rogatice i Sokoca. Mi smo dovedeni na strijeljanje, nas 50 je bilo vezanih ruku na leđima, na jamu u Paklenik. To je za mene nepoznat teren bio, prvi put tu su me doveli. I strijeljanje je počelo. Prvu grupu od 10 ljudi su ubili. Stojiš u redu, čekaš i gledaš na red. Ja ne znam da li se to može opisati – znate da umirete, 29 godina imate, ali je došla situacija jedna, ja sam sam sebi rekao: ’Dobro, strijeljanje, kraj je, ali da vidimo ima li izlaza nekog?’ I onda dade dragi Bog, ko je to već ja ne znam, ali ima neka sila – neko je tu jednostavno dao mi snage da razmisljam da se borim – i ispala je situacija kad sam ja krenuo da bježim kroz šumu…. Izvor: slobodnaevropa
