Interesantan članak o vremenskim prilikama u rogatičkom kraju poslije izgradnje hidroelektrane Bajna bašta i Višegrad. Kako je to uticalo na klimatske promjene u našoj opštini govori sljedeći članak koji je nedavno objavljen. Članak je pisan ekavicom. –
Nadaleko znane šljive požegače, po čijem je kvalitetu bio čuven drinski kraj od Foče, preko Goražda, Višegrada, Rogatice sve do Srebrenice i Bajine Bašte, sve je manje. Poslednjih godina, u selima uz Drinu i njene pritoke Janjinu, Lim, Rzav i Žepu nema šljiva ni za jelo, a kamoli za tržište i industrijsku preradu. Odavno su zatvoreni mnogi prerađivački kapaciteti i sušnice, podignute pre 20 do 30 godina.
Požegače ne vole maglu
Drinska vlaga ne čini štetu samo voću već i šumskim vrstama po čijem je bogatstvu ovaj kraj poznat
Rogatica – Posle izgradnje hidroelektrane „Bajina Bašta”, sedamdesetih godina prošlog veka, a potom i hidroelektrane „Višegrad” 1989, u gornjem toku reke Drine i njenih pritoka dešavaju se mnoge klimatske, ekološke i biološke promene. Nadaleko znane šljive požegače, po čijem je kvalitetu bio čuven drinski kraj od Foče, preko Goražda, Višegrada, Rogatice sve do Srebrenice i Bajine Bašte, sve je manje. Poslednjih godina, u selima uz Drinu i njene pritoke Janjinu, Lim, Rzav i Žepu nema šljiva ni za jelo, a kamoli za tržište i industrijsku preradu.
Odavno su zatvoreni mnogi prerađivački kapaciteti i sušnice, podignute pre 20 do 30 godina. Hroničari su zapisali da je sveža požegača iz ovog kraja između dva svetska rata vozom transportovana u Nemačku i druge zemlje Evrope, gde je bila posebno cenjena zbog izuzetnog kvaliteta i specifičnog ukusa.Poljoprivredni stručnjaci tvrde da je uzrok slabijeg roda ovog voća velika vlaga tokom većeg dela godine i malo sunčanih dana. Zato plod u voćnjacima strada već u cvetu.Drinska magla, međutim, ne čini štetu samo voću već i šumskim vrstama po čijem je bogatstvu ovaj kraj takođe poznat.
foto: pogled sa Stjenica
Po rečima Nebojše Šubare, diplomiranog inženjera šumarstva zaposlenog na poslovima planskog uzgoja i zaštite šuma u Šumskom gazdinstvu „Sjemeć” iz Rogatice,posle dugogodišnjeg praćenja klimatskih promena utvrđeno je da od rane jeseni pa sve do pred kraj zime magle ima u svim gradovima gornjedrinskog područja. – U Rogatici se ona prostire u desetak kilometara širokom pojasu oko grada, sve do rubnih područja oko sela Okruglo i Šataorovići, zatim Zagorice, Gučevo i Kozići – kaže Šubara i dodaje da je uz maglu sve prisutnija i mahovina na svim biljnim vrstama.
On precizira da su istraživanja pokazala da jeonanaročito primetna u poznim jesenjim danima, kad lišće opadne sa drveća, koje tada ima sivu boju ili, pak, izgled inja.– Direktni sudari oštre planinske klime i nešto toplijeg vazduha koji dolazi sa dva drinska akumulaciona jezera u Bajinoj Bašti i Višegradu, pogoduju rastu mahovine. Reč je o vrsti lisne mahovine koja napada stabla i grane ispod kojih se razvija mikrobiološki svet koji oštećuje drvo i skuplja preveliku vlagu zbog koje napadnuto drvo trune – tvrdi Šubara.
foto: negdje na Stjenicama
Po njegovim rečima, ovu pojavu šumarski stručnjaci za sada samo prate, s obzirom na to da mahovina još nije napala najbolja šumska područja. Ali, istovremeno i strahuju od njenog širenja.– Za sada su mahovinom napadnute niske degradirane šume i šikare, pa nema veće štete. Sa druge strane, ovdašnji voćari su u daleko težoj situaciji. Zbog razmera rasprostranjenosti mahovine na stablima voća situacija je više nego alarmantna – smatra Šubara.
On je pozvao voćarske poljoprivredne stručnjake kojih je, nažalost, na ovom području zbog ukidanja brojnih zadruga i voćarskih preduzeća sve manje, da nađu način i sredstva neophodna za saniranje obolelih voćnjaka. Sličneprobleme magla, vlaga i mahovina stvaraju i na drugoj, srpskoj strani Drine. Zato bi ovaj problem trebalo organizovano i planski da rešavaju nadležne stručne službe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Sa: politika-rs
S. Heleta
objavljeno: 03/01/2009