Dragi moji i drage moje, evo me na kratko.
Rekao bi neko -kratki brifing.
Bio sam nekoliko dana na obalama Prače, Rakitnice i Drine., a Miljacku samo dotakao pogledom.
U sred Čaršije ćevapi i zvuci Halidove himne “da Miljacka uzbrdo poteče i mostove odnese…”.
Bio je petak malo iza podneva, navalio narod sa svih strana.
Đaci u grupama, stranci u parovima ,golubovi u jatima kupe rasuto zrnevlje , žamor i svjetlo, zvuci i boje razlivaju se po najstarijoj kaldrmi Bosne .
Presahle mi baterije pa ništa ne snimam,a žurim…… čeka me moj školski ahbab.
Oni kod Mrkve i ne žure da donesu “peticu”, možda kontaju – kolki sam put prevalio i da sam kokuz čim naručujem peticu u po somuna., a ne znaju da samo zbog ćevapa prekrših zadato si obećanje -da mesa više nema na mom tanjiru.
Zbrzah ćevape, na trafici – kad se hoće put Roge, odmah do Šeherćehajina mosta,kupih baterije i evo par svježih fotki.
Na vrh Bembaše parkirao auto , pa dok se Darivom šetam kao da čujem vrisku dječiju .Miljacka oprala korito, a jedan mi neda da slikam sapače.
Krenuh tramvasjkim šinama, pa kod Radničkog desno, Koševo i na vrh Breke.
Moj Beban zapalio i sjedi u podrumu.,a ugalj već spakovan i čeka novi snijeg.
Ispitasmo se, i najednom nastavismo tamo gdje smo stali , tamo neke davne …. . Zagledamo se i vjerujemo da je ispred nas još dosta toga , dok naočare okačene o vratu, odaju nešto drugo.
Popila se kahva, ispričala se priča, podsjetilo se na drage ljude i neka dječija vremena, a na kraju obećanje da se sretnemo ponovo , ali ne sa ovolikim rastojanjem.
Ovaj put nisam slikao Rogaticu , ali evo nekih fotki sa one pruge koju ste skoro pominjali, kojom je ćiro pario do neke davne 72-ge .
Doduše šina više nema, ali ima onih divnih stijena , žubora vode i slika djetinjstva na sve strane .
Nadam se da će me u julu biti više , pa će i priče biti više.
pozdrav svima
fikro
