Privilegija je bila odrastati uz Bosnu. Moj mlađi sin Emin se rodio otprilike nekoliko mjeseci prije nego je KK Bosna osvojila zadnji trofej. Pricao sam mu puno o tim lijepim vremenima kad je bio jako mali.
Tad sam ja živio Bosnu. Radio sam i živio za taj klub. Kao i sad.
Zaista privilegija.
Slušali smo pjesme o klubu, oblačili bordo majice i dresove,vodio ga na utakmice, učio ga ljubavi koju sam i ja imao kad sam bio dijete.
Ima i zgodna anegdota o tome: pitao sam ga kad je imao 5 godina ko je najbolji igrač na svijetu. Majkl Džordan spremno je odgovorio a onda se zamislio i reče mi: Ne nije. Ne moze on biti bolji od “Bosne”. U toj maloj glavi ” Bosna” je bila kao neki igrač koji je najbolji.
I onda je sve stalo.
Veliki je grijeh svih koji su upravljali gradom i kantonom koji djeci nisu dopustili da odrastaju uz bordo boju i punu Skenderiju.
Čini se da idu bolji dani.
SEAD PESTO
