UČITELJ
Pise: Hurem Šahić
Ranih 80-tih bio sam momak. Momkovalo se žestoko. Moglo se. Imao sam dobar posao, fiću, babu…
Nekako tih godina u naš kraj stigao je novi hodža. Nama to i nije baš puno značilo. Imali smo svoje priredbe, igranke, turnire… Smatrali smo da je džamija za starije.
…
Dok sam se podizao sa zemlje neko me čvrsto uhvati za rame i onako naget nadamnom poluglasno reče, “ne psuj”.
Ovi lokalni Sunija, Likan, Himzo, Čiča, Džemal…, bili su izvrsni igrači ali i dosta grubi a svi smo mi psovali, to nam je bilo kao uzrečica.
Mi smo često išli kod njih jer su imali ravan teren a i lopta nije išla daleko. Sve češće na igralištu je bio i novi hodža
…
S vremenom počeli smo ići kod hodže “na kaiš”. Kaiš ti je igra isključivo djevojaka i momaka. Onaj koji je našao prsten, stavljajući svoje sastavljene šake u kojima je stajao prsten u otvorene šake nas prisutnih, krio je prsten.
E taj bi, obično opasačem, udarao po otvorenoj šaci, dlanu, onoga kome pošalješ kaiš a kaiš šalješ jer tražiš prsten. Ako kod tog što si mu poslao kaiš nije prsten onda on šalje sljedećem odnosno dalje traži. A ovaj udara.
Najzanimljivije u ovoj igri je otkrivanje simpatija. Onoj koja ti je simpa pošalješ kaiš, pa ako se i ti njoj sviđaš, ona pošalje tebi, pa ti njoj i opet ona tebi…, sve dok dlanovi ne popucaju. Čudna neka ljubav bješe al bilo je slatko.
Kad smo se sjaranili hodža Ifet poče s nama hodati po teferičima. Bio je prava raja a cure su ga baš voljele. Kontali smo “nešto im nauči…”
…
Dok sam komentarisao ljepotu djevojaka koje su igrale u kolu osjetio sam jak bol u predjelu lica. Hodža mi je opalio takvo sile da mi je lijevo uho zvonilo.
Otvorio sam oči , on se smijao, kolo je stalo i svi su gledali u nas. Čučnuo sam jer sam se sjetio dogovora od prethodne večeri:
“Kada ja opsujem ti me ošamari” rekao sam mu jer mi je više dodijao sa opomenama.
Ustali smo zagrljeni a ja više nikada, hvala Allahu, nisam opsovao. Vjerovatno je i meni nešto proučio.
…
Zimi sam češće u društvu svog učitelja. Često pokušavam da agresivnom diskusijom nametnem svoje mišljenje. On nakon što mi prouči i prevede ajet iz Kurana, zašuti. Kada ga pitam zašto šutiš, on mi kratko kaže “to je farz, Allahova naredba, tu nema diskusije, to je tako.”
…
Ima još…