ARETTA – MOJ PRVI I NAJDRAŽI RUČNI SAHAT
Rahmetli amidža, šehid Halil mi je u 2. razredu Osnovne škole donio na poklon ručni sahat Aretta. Obrubi i kazaljke su mi bili zlatne/žute boje, staklo isparano, a podloga je požućela od starosti.
To je moj prvi i ujedno najdraži sahat u životu.
Od radosti mi san noćima nije dolazio na oči, a dok smo kupili sijeno u Kotariću svako malo sam gledao na sat i u prvi plan sam ga isticao, ne bi li me ko od kupioca, a pogotovo đece pit'o kol'ko je sati.
Moja radost sa sahatom na ruci nije dugo trajala, jer sam noseći krošnju sa Crkelja zapeo za žilu mladog hrasta između Himz-agine i Adema-đedinog njive i pao.
Od siline pada sam slomio iglicu na kaišu sahata, koji je završio u lišću. Ni na hatru mi nisu bili bol, a ni krv koja je tekla iz dlana.
Sve sam prevrn'o da nađem iglicu, ali na moju veliku tugu ista je bila slomljena i iz nje je visila zahrđala oprugica.
Bezuspješno sam pokušavao u koljebi od stare žice da napravim iglicu i tako do crnoga mraka. Nakon toga sam Arettu nosio u džepu, a to mi je bilo kao i da sam bez sahata.
U životu sam kasnije kupovao i dobijao raznih sahata, ali amidžina Aretta mi je bila i ostala najdraža!
Allah se smilovao mome rahmetli amidži, šehidu Halilu i počastio ga Firdevsom!
MUDERRIS
