Većina koja je upamtila življenje u Titinoj Jugi će reći da je zlatno doba bilo krajem sedamdesetih. I u našem kraju se to osjećalo na svakom koraku. Živost, smijeh, razonoda, zabave, teferići , sijela, t urniri. Svega bilo. Imalo se. Preko sa vrha. U Rogi se gradilo na sve strane. Nicale nove fabrike, zgrade, čitava naselja. Grad počeo dobivati drugačiji oblik.
Živnulo školstvo, zdravstvo, sport, kultura. Igralo se fudbala, rukometa, košarke, odbojke. Sviralo se i igralo,a sa KUD-om tutnjalo po Jugi pa i vani. Špartali Jugu Muzini izviđači i Zehrini akcijaši, a planinari sa Šajbubom dobacili na Olimp. Haos. Odžavale se radničke igre, seosko-partizanske, sandžačke. Stalno neke smotre. Te smotra folklora, te pionira, te omladinaca, te radnika.
Ama bosanski lonac pravi.
U toj čitavoj gunguli pojaviše se terenci.Stigo kažu u Rogu „Energoinvest“.Nešto hoće da grade.Dođoše novi ljudi,a sa njima i čudna mašinerija.Pojaviše se naki smiješni autobusi,ko iz filmova.Dadoše im ime „crtani“.Dođe još svakakve skalamerije.I proču se. Roga je odabrana za bazu.Gradi se dalekovod od Sokoca do Višegrada.“Biće love“ kažu neki.A ko ćaršija.Izokola se to pipka,mjerka,vaga.
Pojavilo se puno stranih faca.Nekako se ona kolotečina počela burkati.Taji se,ali glasnih priča jok.Došlo ozgo.Iz Sarajva.
Poslalo da se gradi.Šuti i ako šta moreš ćvakni.Bogami,poče raja zboriti:
-Ovi ba jaki.Dobra pinka.Ubacij se kako znaš.
Odmah su počeli terence primati po kućama na kiriju.Uhar.Ma kakvi uhar.Super.
Počeše tražiti fizikanere.Daju radnu knjžicu,upisuju staž,pa ti bujrum.Radi se u brigadama po terenskom principu: od zvijezde do zvijezde.Sedam dana radiš,sedam odmaraš,ili petnaest radniš i isto toliko odmaraš.Za nas mlade to bi dobitna kombinacija.
Prijavi se bogami pofin broj raje iz ćaršije na rad.
Počesmo raditi.Obiknusmo se.Krenusmo i zarađivati,a pomalo se i kofrčiti.Naročito je razdiro mačku Fića-Nalet.Počeo po Crvenoj ruži naručivati pive gajbama.Nas ostale sa svojim hajcanjem kreno ofirati.Mi krili koliko smo zarađivali.A on jok.Elem dijele platu u avgustu,znam da je bio vašar kod crkve.Preobraženije.
Direkt lova iz tašne pa na ruke.
Dobili mi ko fizikaneri dobro pamtim platu od 960 hiljada dinara.Tadašnji načelnik opštine Osman Teskeredžić 600 hiljada.Kvava kaže da je „jawa enduro“ 250 kubika u plavoj Sarajci 926 hiljada.Mi ne hodamo.Mi letimo.
A tek terenci.Za platu odmah mogli kupiti fiću ili jugu.“Ludnica“ što bi reko spiker Delić.
Pohamnitali mi.Pomahnitali terenci.I ćaršiju malo ljuljnuli.Ali svemu dođe kraj, pa i našem istraživanju svemira.Stiže nas Mešina „Igraj dudo,nećeš dugo“.
Sav se asiluk pretvori u zahlađenje takozvanih međuljudskih odnosa između nas i terenaca. Kako koji dan,svedosmo priču na morajuću,službenu.Fertik .Ne valja ništa.
Radili jedan dan na sjemečkom polju.Razvlačili kablove.Ucakarila zvijezda ko nikad. Tegleći konji od zora podivljaše.Kad oko podne eto ti Fiće-Naleta:
-Šta ovi papci misle đe su došli?Šta nas klocaju?Ja ovo neću durati.Vi kako hoćete.
-Pa šta ćemo? Upita Kiza koji je bio Naletov sudrug u poslu.
-Nećemo se marati.I to je papanski.Hajmo ih zajebavati.Pustite to meni.
-Dobro. Složismo se da Nalet uzme ulogu režisera.
Pred sami mrak krenusmo kući.Na početku crtanog šofer i terenci,a pri kraju mi fizikaneri. Čuo se po koji kašalj duhandžija i rad motora.Taman smo stigli na Lijesku,kad će ti Nalet:
-Hajmo raja zapjevati onu Galibovu.
-Koju?
-Provokatorsku.Pratite me.I krenu:
„U kutiji,kutija,kutija kutija
U kutiji ,kutija,kutija,kutija…
Ne popuštamo sve do Seljana.Usijalo se.Kad najednom nasta škripa kočnica.Zanjiha se autobus,prolomi se zvuk motora,stade.Skoči šofer iz Imotskog crven ko rak i vrisnu:
-Pa šta ima u toj kutiji? Nalet će slavodobitno:
-Ne znamo!Pitaj Galiba.
Prolomi se smijeh.Vidješe terenci koliko je sati .Predložiše mir.
Sve završi pod bosanski, u kafani.
Eh, da sam sada u svojoj ćaršiji,sa našim Fićom na produženoj, pa neka i terenaca.
Sarajevo,maja mjeseca 2011.godine
Aci Tagor 1414